Moramo da_napravimo listu

Dolazi Mile kući od doktora, a Živana ga odmah s vrata ispituje: • Mile moj, šta kaže doktor? Mile uzdahnu: • Loše, moja Živana, loše, ... kaže da sam mnogo bolestan ... toliko sam bolestan da se mogu seksati još samo 50 puta u životu. Živana se uhvati za glavu: • Jaooo, crni Mile, moramo onda da napravimo listu, da znamo gde, kako i kad! Mile slegnu ramenima: • Napravio sam ja već listu u tramvaju, na putu kući, al' tebe nema na njoj!

Petočlana kineska porodica selila se u Ameriku. Njihova imena su Hu, Bu, Chu, Su i Fu, ali da bi dobili vize, morali su svoja imena da prilagode američkim. Tako su im na kraju imena dodata slova "ck" i postali su Huck, Buck, Chuck. Su i Fu su ostali u Kini ...

Nazove Mujo hotlajn i pita ga devojka: • Šta sve želiš das ti radim? A Mujo će: • De, nazovi ti mene, matere ti!

• Bolan, Mujo, imaš li eMail adresu? • Jašta, nego imam! • De, daj da upišem ... • Piši: znam@kotijebezenu.co.ja

Za vreme rata uđu Rusi u selo. Pronese se vest da siluju sve žene redom. Kada Lala to čuje, on se zabrine, pa sakrije Sosu u šupu. Vireći kroz rupicu, Sosa ugleda kako jedan vojnik juri njihovu kozu. Viče Sosa iz šupe: • Pusti me, Lalo, ovo nisu Rusi, ovo su Kozaci.

Ulazi Perica u prodavnicu: • Imate li wc papir? • Ne. • Imate li maramice? • Ne. • A imate li novine? • Koje ćeš? • Care, ako do sada nisi skontao šta je problem, ja evo ne znam ...!

Mujo sav zadihan uleće kod doktora i viče još sa vrata: • Doktore, pomagaj, Fata ima temperaturu! Doktor ga pogleda preko naočara: • Je l' visoka? Mujo ga zbunjeno pogleda: • Jok, bolan, znaš moju Fatu, mogu joj burek sa glave jesti!

• Tata, tata, gde se uliva Dunav? • U dnevnu sobu, sine, u dnevnu sobu ...

Pacijent kaže medicinskoj sestri: • Ne želim da ozdravim, želim što duže da vas gledam ... • I nećete ozdraviti. Doktor je takođe zaljubljen u mene, a jutros je primetio kako me gledate!

• Halo! Da li je to policija? • Da, izvolite. • Želim da prijavim nasilje u porodici. • Recite. • Baba me tera da jedem boraniju!

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ... Reditelj viknu: • Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo. Seljak kaže: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.