Moramo da_napravimo listu

Dolazi Mile kući od doktora, a Živana ga odmah s vrata ispituje: • Mile moj, šta kaže doktor? Mile uzdahnu: • Loše, moja Živana, loše, ... kaže da sam mnogo bolestan ... toliko sam bolestan da se mogu seksati još samo 50 puta u životu. Živana se uhvati za glavu: • Jaooo, crni Mile, moramo onda da napravimo listu, da znamo gde, kako i kad! Mile slegnu ramenima: • Napravio sam ja već listu u tramvaju, na putu kući, al' tebe nema na njoj!

Lepuškasta sobarica pita gosta u hotelu: • Kada želite da Vas probudim? • Kada svi budu zaspali - odgovori gost, merkajući je ispod oka.

Ustaje Milutin iz kreveta oko četiri sata ujutru i sprema se za lov. Stanojka ga pita: • Gde ćeš crni Milutine ovako rano!? Milutin odgovara: • Ma Stanojka znaš da volim lov! • Idi kad si lud - kaže Stanojka i nastavi da spava. Uzima Milutin pušku i izlazi iz kuće. Napolju strašno hladno, probija se on kroz sneg i razmišlja o Stanojkinim rečima. Na par kilometara od kuće, Milutin odluči da se vrati. Stiže kući, skida se i podvlači pod jorgan uz komentar: • Napolju je ledeno, drvo puca! Stanojka mu se ugura u krilo govoreći: • A onaj moj blesavi otišao u lov!

Tri programera sede i pričaju o tome ko je bolji, žena ili ljubavnica. Prvi kaže: • Žena, jer s njom uvek imam ljubav i stabilnu vezu. Drugi odgovari: • Ljubavnica, jer je s njom veza mnogo uzbudljivija i ima više strasti. A treći kaže: • Meni nije dobra ni jedna. Žena misli da sam kod ljubavnice, ljubavnica misli da sam kod žene, a ja lepo sedim i programiram!

Dugo je Lule radio kao vozač svog direktora. Svakog petka on je njega vozio kod švalerke. Jednog petka dok ga je vozio ljubavnici, Lule nije mogao da se uzdrži pa je pitao direktora: • Direktore, ... je l' mogu nešto da Vas pitam, al' da se ne naljutite? • Pitaj, naravno - nasmeši se direktor. • Vi imate prelepu ženu, svi Vam zavide kada Vas vide zajedno, ali svejedno imate švalerku. Zašto? Direktor ga pogleda začudjeno, ali mu ne odgovori. Lule pomisli: • Gotovo! Sad ću popiti otkaz! Ne gine mi šut karta! Sutradan je došao na posao. Nigde niko ne govori o otkazu. Bilo, je vreme ručku i Lule ode u menzu. Dok, su svi dobili grašak za ručak sa nečim što je ličilo na meso, Lule dobi Bečku šniclu sa gomilom pomfrita na tanjiru uz namigivanje kuvara i poruku: • To te direktor časti. Dani su prolazili a Lule je za svaki obrok dobijao Bečku šniclu i gomilu pomfrita. Petak, ... auto, ... u njemu direktor i njegov lični vozač Lule, ... Pita ga direktor: • Aleksa, ... je l' mogu nešto da te pitam al' da se ne naljutiš? • Naravno direktore, ... kako bih ja mogao da se ljutim na Vas? - nasmeši se on. • Kako ti se sviđaju obroci koje dobijaš svakog dana? • Iskreno direktore, muka mi je od Bečke šnicle i krompira, ... ne mogu očima da ih vidim. • Eto, vidiš - reče mu ovaj - ti tek dve nedelje jedeš jedno te isto i dosadilo ti je, a ja sa svojom ženom živim već 20 godina ...

Fata se naveče pred televizorom počne umiljavati Muji i šapne mu na uho: • Mujo moj ... moram t’ reć’ nešto ... uskoro nas više neće biti samo dvoje u kući ... biće nas troje! Mujo oduševljeno pogleda u Fatin trbuh i reče: • Jao, Fato, mašala ... de da te poljubim! Kako znaš? Fata još tiše reče: • Nazvala me mater jutros i rekla da nam dolazi u goste.

Žene nikad ne stare. ... To se kod muškaraca pogoršava vid.

Perica upita mamu: • Kada ljudi umiru, da li se pretvaraju u prašinu? • Da. • Au, onda je neko umro ispod mog kreveta.

Došla neka baba do kioska, kod sebe je imala neke novčiće i pitala je prodavca šta može za njih da kupi. Prodavac joj odgovori: • Baba, sa ovim krupnim i možeš nešto da kupiš, ali sa ovim sitnim možeš samo da se jebeš. A baba će na to: • Sinko, rasitni mi te krupne!

Pita Fata Muju: • Mujo, gde su Alpi? Mujo će zbunjeno: • Alpi? Ne znam Fato, pa ti si zadnja spremala sobu.

Počela mobilizacija i dođe red na Lalu. Kažu mu: • Lalo, ti moraš u prve borbene redove! A Lala će: • Ta, nemojte mene, ja ću se odmah pomiriti!