Kako oćeš, pa da ručamo

Mladi bračni par, oženjeni tek desetak dana, ono ... ševe se još ko blesavi ... Dolazi Radojica sa posla i pita: • Eee, oćemo da ručamo, pa da se karamo ili da se karamo pa da ručamo? Stanija: • Kako oćeš, pa da ručamo.

Na selu ima manje sranja nego u gradu. To je zato što se na selu stoka drži zatvorena.

U gradskom autobusu velika gužva, a neka baba se sa zadnjeg sedišta dere: • Ima li doktora u autobusu? Doktor, koji je sedeo napred, gura se kroz masu, staje ljudima na noge, pada jer se autobus ljulja i napokon stiže do babe i kaže: • Ja sam doktor, kome treba pomoć? Baba pogleda ka ukrštenici na krilu i reče: • Bolest, tri slova ...

Muž programer se vraća kući u zoru. Žena ga dočekuje: • Gde si bio cele noći?! Priznaj! • Znaš draga, jučerašnji sastanak se odužio, pa je našoj novoj sekretarici otišao i poslednji autobus. Zamolila me da je odbacim do kuće, i ja sam to i uradio. Onda sam pred njenom kućom video da je ispustila zadnja leva guma na autu, pa sam promenio točak. Sekretarica me je ljubazno pozvala u svoj stan da operem ruke, i usput mi je skuvala čaj sa rumom, pošto sam se smrzao menjajući točak ... Kad sam hteo da krenem kući, video sam da policija u njenoj ulici zaustavlja sva vozila i proverava vozače 'balonom'. Pričekao sam da odu, zbog ruma u čaju, ali njima to nije padalo na pamet. Onda je sekretarica predložila da prespavam kod nje ... i eto ... • Ne laži, barabo! Znam da si opet cele noći sedeo u kancelariji i buljio u kompjuter!

Krenuli petorica drugara na izlet sa ženama, pa jedan od njih umesto žene poveo švalerku. Neki od prijatelja ga upita: • Kako si mogao da provedeš švalerku sa sobom? Isto ga upita i drugi, i treći ..., a on odgovori: • Ja sam bar poveo svoju švalerku, a vi tuđe!

Došao policajac na posao sa rasparenim cipelama, jedna mu cipela crna, a druga bela. Načelnik poče da galami na njega: • Kvariš ugled policije, i onako uvek kažu da smo glupi! Idi kući i zameni cipele. Ode policajac kući, vrati se posle nekog vremena i kaže: • Šefe, imam problem. I kod kuće su mi rasparene cipele – jedna crna, a druga bela!

Mujo rešava ukrštenicu i pita Sulju: • Reci životinju koja ima pet slova, počinje na R i završava na R. • Krava! • Pa, kako krava, Suljo? • Pa lepo. Krava počinje rogom i završava repom, oba su ti na R!

• Jesi li rekla mami kuda ideš i s kim ćeš biti? - pita momak devojku grleći je u parku. • Nisam. Moja mama nije radoznala žena, ali za razliku od nje, muž mi je baš ljubomoran.

Došao u atelje čuvenog slikara ambiciozni otac i doveo svog sina: • Eto vam ga, naučite ga da slika ... • Pa to nije baš tako lako i jednostavno. Za slikanje se treba roditi ... • Pa, zar ga ne vidite da je već rođen?!

Dolazi Mile ranije kući s posla, ulazi u spavaću sobu i zatiče ženu kako leži na krevetu, sva crvena i zadihana. Mile je pogleda i zabrinuto upita: • Mico, šta ti je, što dišeš tako teško? Mica jedva promumla: • Infarkt, Mile, čini mi se da je infarkt! Mile se unezveri, rastrči po sobi i dograbi telefon da nazove Hitnu, kad u sobu uleti mali Perica i kaže: • Tato, tato, eno neki čovek u ormaru! Mile otvori ormar, a u njemu Pera, potpuno go. Mile ga ošine ljutitim pogledom i izdere se na njega: • Perooo ..., budaletino jedna, Mica dobila infarkt a ti se tu zezaš, igraš se žmurke sa detetom!

Razgovaraju dva 70-godišnjaka. Žali se jedan: • Ja sam izlapeo skroz, sve zaboravljam, gde sam šta ostavio ... šta sam radio ... Drugi će: • Ja sve znam, dao mi doktor lekove i meni je odlično! • Koje lekove? Kako se zovu? • Joj, kako se zvaše, ono cveće ... Ono što se nosi na slavu? • Šta, ljiljani? • Ma nije, ono što se nosi i na groblje ... • Karanfili? • Ma jok bre ... Lepo cveće, ima raznih boja ... lepo miriše ... ima trnje ... • Ruže? • A, da!, Ružo ..., kako mi se zove onaj lek što mi dao doktor?!