VICOTEKA

Razgovor babe i unuka:
• Još samo da završiš fakultet, pa mogu da umrem ...
• Baba, završio sam faks!
• Još samo da se oženiš, pa mogu da umrem ...
• Čekaj baba, nismo se tako dogovorili!

Otišao Barak Obama kod Boga putem NASA tehnologije:
• Bože šta će biti sa mojom vladavinom? Koliko dugo ću biti predsednik SAD-a?
• Ti, Obama, bićeš kriv za početak Trećeg svetskog rata! Zaratićeš sa Rusima!
• Pa dobro, Bože, ali ko će da pobedi?
• A, to ne mogu da ti kažem!
• OK Bože, kako ti hoćeš ... nego samo da te pitam, da li će postojati Coca-Cola posle tog rata?
• Da, da.
• A kol’ko će da košta?
• Deset rubalja!

Ona kaže:
• Daj mi ga, skroz sam vlažna!
On joj odgovara:
• Možeš da vrištiš koliko hoćeš, ali kišobran je samo moj!

Izbio požar u jednoj zgradi i skupilo se ispred 1000 ljudi. Videše na prozoru zapaljene zgrade ženu koja želi da baci svoje dete. Iz grupe ljudi izlazi jedan čovek i govori:
• Pustite mene da uhvatim dete, nekad sam bio golman.
Žena baci dete, a okupljeni ljudi ce na to:
• Gooolll ...

Je l' ima neko, možda, punjač za novčanik?

Rešio Lala da kupi sebi košulju, pa uđe u prodavnicu:
• Dobar dan, `teo bi` da kupim jednu košulju ...
• Koju boju želite? - pita trgovac.
• Je l' imate boje jorgovana?
Prodavac mu iznese pet-šest košulja, sve u nijansama boje jorgovana:
• Koja vam se dopada?
• Ta znate, ne paše mi nijedna od tih boja. U izlogu stoji jedna koja mi se baš sviđa.
Odu oni do izloga i Lala prstom pokaza na belu košulju:
• Evo, baš ova!
• Zaboga, to nije boja jorgovana, to je bela košulja!
• Ta, ima i belog jorgovana - reče Lala.

Sine, kako je bilo na ispitu?
• Pobožno.
• Kako to?
• Fino, profesor pita, ja se krstim - ja odgovorim, profesor se krsti.

Plavuša se hvali prijateljicama:
• Moj sin ide na časove engleskog, nemačkog i algebre, ... sine dođi reci nešto na algebarskom ...

Rešio sam da, konačno, nešto promenim u svom životu. I tako, ... odem i promenim pet evra.

Kada usrećiš tuđu ženu, kulturno je da ti njen muž kaže bar: Hvala! ... Nije teško biti fin.

Došao komšija do komšinice na kafu, kad u njenom dvorištu Ðoković i Federer igraju tenis:
• Pa, šta je ovo? - pita on.
• Ma pusti, dobila sam zlatnu ribicu koja ispunjava želje, ali je malo nagluva.
• Kako nagluva? -  pita komšija.
• Pa lepo, nagluva, slabo čuje.
• A, bi li mi je pozajmila na jedan dan?
• Ma hoću, ali lepo ti kažem da je nagluva.
Drugo jutro dolazi opet komšija kod komšinice, potpuno ljut i vraća joj zlatnu ribicu:
• Jebala te ova zlatna ribica, nije samo nagluva, nego je gluva, skroz na skroz!
• Kako, šta je bilo? - pita ona.
• Ja tražim lovu, ona mi da sovu, ja tražim novce, ona mi da ovce, ja tražim pare, ona mi da jare, ...
• A, šta si mislio, da sam ja tražila dobar tenis?!