VICOTEKA

Razgovaraju dve babe i jedna baba pita drugu:
• Koliko si teška?
Druga odgovara:
• Sa naočarama - 78 kg!
• A bez naočara?
• Eee, bez naočara ne vidim vagu ...

• Hoću da usvojim tromesečnog dečaka iz Amerike - objavi plavuša svome mužu.
• I šta ćeš da radiš s njim? - pita muž.
• Kad počne da govori, učiću od njega engleski.

Bila dva Zemunca na slavi i jedan jede prstima, a drugi će:
• Nožem, brate, nožem!
• Koga, brate, koga?

Razgovaraju tri Crnogorca na nekoj sahrani:
• A što bi ti voleo da tvoji prijatelji kažu nad tvojim odrom kad umreš?
• Ja bih voleo da kažu "Bio je dobar prijatelj, suprug i otac" – reče prvi.
• Ja bih da kažu "Bio je veran Božji sluga i učinio je nešto po čemu će ga ljudi pamtiti" – reče drugi.
• Ja bih voleo da kažu "Viđu ga, mrda se!" – reče treći.

Razgovaraju dva lažova:
• Jesi li ti čuo za Atlantski okean?
• Jesam, nego šta!
• E, pa ja sam ga celog preplivao!
• A, jesi li ti čuo za Mrtvo more?
• Naravno ...
• E, ako nisi znao, ja sam ga lično ubio!

Zašto mrtvaci ne mogu da igraju fudbal?
• Zato što ne mogu da naprave "živi zid"!

Šta kaže plavuša kad zatrudni?
• Šta me briga, možda nije moje ...

Mladenci došli da stanuju kod mladinih roditelja. Već prvog dana njen brat prvi siđe na doručak.
• Mama, jesu li seka i njen muž još uvek u sobi?
• Jesu.
• Ja mislim ...
• Nema ti šta da misliš! Doručkuj brzo i gubi se u školu!
Kad se popodne vratio iz škole, dečak ponovo upita:
• Mama, da li su seka i zet još u sobi?
• Jesu.
• Ja mislim ...
• Nema šta ti da misliš! Sedi tu ručaj i ćuti, a posle možeš da ideš kod Steve da se igrate!
Kad se pred veče vratio kući, odmah upita:
• Da li su seka i zet sišli?
• Još nisu!
• Ja mislim ...
• Dobro, ajde da čujem šta to misliš!
• Pa eto, sinoć sam čuo kad je seka rekla zetu da ode u kupatilo i donese vazelin ... pa sve nešto mislim da zet nije greškom uzeo moj super lepak ... vidim da ga nema na polici, a ... vazelin je i dalje na polici!

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Dolazi komšija kod Piroćanca, vidi da skida tapete, i pita ga:
• Je li, komšo, stavljaš gi nove tapete?
• Jok bre, selim se!

Ukrca se časna sestra u voz. Vozi se ona, kad preko puta sebe ugleda poznato lice. Žena, sređena, bunda, nakit, kožne čizme, divan komplet, frizura. Gledaju se one u čudu, gledaju ...
• Jesi li to ti, Nadice? Kako si? Dugo se nismo videle!
Ispričaju se one, gde je koja bila svih ovih godina, šta se dogodilo. Časna sestra ne izdrža pa je upita:
• Nemoj da se ljutiš, ali ova bunda, kako ...?
Kaže Nadica:
• Ma, neprijatno mi je, ali jedna divna noć i evo.
Voze se one dalje, kad opet časna sestra:
• Izvini, ali ove čizme, kako ...?
• Ma, jedan predivan izlet, i evo ...
Časna sestra dođe u samostan, već je bilo kasno, skine se, pomoli i legne. Usred noći čuje se da neko tiho kuca!
Ona:
• Ko je?
• Ja sam, fra Jozo! - tiho će fratar.
Časna sestra:
• Jebi se ti i tvoje karamele!