U susret tamvaju

Potrčao je u susret tramvaju. Nažalost, tramvaj ga nije prepoznao.

Izviđači vežbaju preživljavanje u prirodi: • Imam dobru i lošu vest. Prvo loša: ručak su kišne gliste. A evo i dobre: nema dovoljno za sve.

Živeli Mujo i Haso u Nemačkoj i svakog dana išli da prose. Haso dnevno donosi kući punu torbu novčanica od 10 evra, vozi Mercedes i živi u lepoj vili. Međutim, Mujo jedva sakupi 2 do 3 evra na dan. Muji jednog dana nešto pukne, pa će Hasi: • Prosim bolan isto k’o ti, isto tako predano, al’ kako to da ti dnevno donosiš kući punu torbu desetica?! • Pogledaj svoj natpis, šta na njemu piše? – uzvrati Haso. Mujo pročita: • Bez posla sam, moram da izdržavam ženu i 6-oro dece! • Nije ni čudno da dobijaš tek 2 - 3 evra, kaže mu Haso. • A šta piše na tvom natpisu? Haso čita: • Nedostaje mi samo još 10 evra da se vratim u Bosnu!

Mujo penzioner sjedi u parku i hrani golubove, kad naleti njegov jaran Haso, pogleda ga i začuđeno upita: • Jarane, jes' ti pomanit'o, što sjediš u parku bez gaća?! Mujo odmahnu rukom: • Ma bjež', bolan, to se Fata dosjetila ... Haso se zbuni: • Šta se dosjetila? Mujo slegnu ramenima: • Ma neki dan sam tako sjedio bez šala, pa mi se ukočio vrat ...

Pošli Crnogorci u lov na puževe. Vrate se kasno noću bez ijednog, te će nečija žena: • Ama, čo'če, đe su vam puževi? • Muči ženetino, to divlje, to bježi, ne mož' ga uvatit'!

Sudija pita optuženog kog su uhvatili u krađi: • Jeste li oženjeni? • Nisam i nikada neću biti! Sudija će na to: • Ne mogu da verujem, tako pametan, a ipak krade!

Prodavao seljak fiću na pijaci, ali nije imao kilometar sat. Naiđe kupac, gleda auto, svidi mu se spolja, pa upita seljaka: • Koliko brzo može da ide? A seljak mu kaže: • Pa, ide ... ide brzo, ... oko 80. • Kako znaš kad nemaš kilometar sat? • Pa vidiš, brate, od 20 do 40 km/h trese se pozadi, od 40 do 60 trese se napred, a od 60 do 80, bogami, tresem se i ja u njemu.

Išli Mujo i Haso na koncert grupe U2. Pita Mujo: • Kad počinje koncert? • Zar nisi video, bolan?! U dva!

Plavuši iznenada umre muž. Na sahrani, kuka ona nad sandukom: • Što me ostavi, crko dabogda ...

Seljak Rade kuka kako nema para i ne radi nigde. Ode kod svog kuma koji radi u pošti kako bi mu pomogao da se zaposli. • Kume, daj nešto da radim, zaposli me negde, pomagaj. • Gde da ti nađem posao, znaš kakvo je stanje. • Ma daj bilo šta! • Pa, uskoro će izaći konkurs za poštara, prijavi se, srediću da te prime. • Jok, kume, znaš da sam nepismen, nemam ni jednu godinu škole, ne mogu da radim kao poštar. • Onda idi u Ameriku, ima neka fizikalija i dobro se plaća. Ode Rade u Ameriku, radi po celi dan. Nakon nekoliko godina kupi kuću, kola, para koliko hoćeš. Preseli se u Meksiko, oženi se, žena bogatašica. Kupi on ranč u Meksiku, napravi ogromnu farmu na njoj i veliku kuću. Dođu ljudi iz naftne kompanije kod njega i kažu mu da ima nafte na njegovom ranču. Dogovore sa sa njim da im dozvoli da rade na iskopavanju nafte i naprave ugovor vredan milione dolara. Rade oduševljen! Ostaje još samo da potpišu ugovor. Kaže čovek iz naftne kompanije: • Rade, potpiši ovde. • A ne mogu ja, daj mojoj sekretarici. • Rade, moraš baš ti da potpišeš. • Ne mogu, ja sam nepismen, nemam ni jednu godinu školovanja. • Kako si nepismen?! Odakle ti ovolike pare kada si nepismen? Šta bi tek bio da si pismen? • Eh, da sam pismen, bio bih poštar u selu!

Razgovaraju dve Cigančice od 13 godina. Prva kaže: • Ja već imam dečka, a šta ti čekaš? • Ja čekam bebu!