VICOTEKA

Čuvajte se negativaca. Oni nađu problem za svako rešenje.

Juri zeka kroz šumu, ugleda vevericu, pa joj viknu:
• Hoćeš li jedan šamar?!
• Neću! - odgovori uplašeno veverica.
Juri zeka dalje, pa vidi medu:
• Hoćeš li ti jedan šamar, medooo? - upita ga zeka nadmeno.
• Hoću! - odbrusi mu meda, iznenađen tolikim zekinim bezobrazlukom.
• Onda idi na kraj šume, tamo sam ga i ja dobio! - viknu mu zeka i odjuri dalje.

Dva vojnika kuvara rešavaju ukrštenicu pored kazana u kome se krčka kupus. Prvi čita i piše, pa se obraća onom drugom:
• Povrće u četiri slova?
• Kupus - odgovara brzo drugi.
• Ne može da stane!
• Stavi manju glavicu - odbrusi drugi.

Mujo u autobusu daje svoju kartu kontroloru, on gleda, gleda, ... pa mu kaže:
• Gospodine, ovo je dečija karta!
A Mujo će:
• Eto vidite koliko sam dugo čekao autobus!

Stoji Ciga sa vrećom na autobuskoj stanici, dođe jedan gospodin i stane kraj njega. Sedne gospodin na vreću a Ciga mu kaže:
• Pazi na jaja!
A gospodin upita:
• Otkad se jaja nose u vreći?
A Ciga:
• Nisu jaja, nego bodljikava žica.

Svađaju se u kolima Mujo i Fata u povratku iz grada. Naiđu na dve svinje. Mujo će besno:
• Fato, je l' ti ono rodbina?!
A Fata će na to:
• Jeste, jeste, ... svekar i svekrva!

Došao čovek sa privremenog rada iz Nemačke kući u svoje selo, pa mu žena skuvala pasulj. Posle pojedenih nekoliko tanjira on prdnu i zasmrde celu kuću. Žena ga prekori:
• Kako možeš tako, kum ti je na vratima, a ti usmrdiš kuću!
• Ne brini ništa - reče on i izvadi sprej sa mirisom borove šume, pa poprska sobu.
Dođe kum:
• Kume, osećaš li nešto?
• Jok.
• Ma 'ajde, napregni nos ... moraš bar nešto da osetiš.
• Aha! Osećam, ... sad osećam ... kao da se neko usrao u borovoj šumi.

Kako se zove dečiji hor u Zemunu?
• Kalibri

• Sine, slobodno izađi iz sobe, nismo te videli tri dana od kad ti je bio rođendan.
• Ne dam pare!

Ide čovek ulicom i na nekoj poslastičarnici vidi natpis `Jeftini kolači`. Uđe unutra i pita:
• Koliko je ovaj kolač?
• 100 dinara.
• Dobro, koliko je ovaj?
• 120 dinara.
• A ovaj?
• 150 dinara.
Čovek se iznervira i kaže:
• Sve jedan skuplji od drugog! Zašto vam onda na radnji piše jeftini kolači?
• Pa, ja sam Jefta! – odgovori prodavac.

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...