VICOTEKA

Osmeh i srednji prst - dve stvari koje ceo svet razume.

Idemo da spremamo ispit iz matematike. Tebe i mene saberemo, odeću oduzmemo, noge podelimo, pa se množimo.

Pitaju Crnogorca:
• Opišite sebe u dve reči!
Crnogorac:
• Lenčuga!
• Ali, to je jedna reč ...
• O tome ti pričam!

Umrla Stanojka. Iznose je iz kuće u sanduku i slučajno lupe sandukom o štok vrata. Iz sanduka se začu jedno bolno:
• Uhhh!
Otvore sanduk, kad Stanojka živa. Posle još deset godina braka sa Živadinom, umre konačno Stanojka. Ponovo je iznose iz kuće u sanduku, kad trči Živadin i viče na sav glas:
• Pazite na štok, jebem vas smotane.

Obećala zlatna ribica Muji da će mu ispuniti jednu želju ako je pusti:
• Al' sam ti ja neke kurate sreće, pa kud samo jednu. Šta ću sad?
Misli on, misli i smisli:
• Daj ti meni da kad pišam, pišam rakiju.
Dođe on kući, pozove prijatelje, piša u čašu i daje im. Svi se čude kako dobra rakija. Prolazi tako i Fata, pa pozovu i nju:
Vidi bona Fato ovo čudo, Mujo piša rakiju!!
Mujo joj kaže:
• Bona Fato, evo ti čaša pa probaj i ti.
Ona mu odgovori:
Šta će mi čaša, ja ću iz boce ...

Otišao Piroćanac kod brata u Beograd i igraju playstation. Ujutru majka kaže:
• Ajde deco doručak.
Beograđanin:
• Nema frke, kevo, nema frke.
Posle nekog vremena opet majka:
• Ajde deco ručak.
Beograđanin:
• Nema frke, kevo, nema frke.
Uveče majka:
• Ajde deco večera.
Beograđanin:
• Nema frke, kevo, nema frke.
Piroćanac:
• Aj mi da jedemo, a Frka kad dođe će jede sam.

Od izbora dva putića, vode na dve strane, jedan na biro, drugi preko grane.

Pita kondukter osobu u vozu:
• Je l' imate kartu?
• What?
• Kartu, molim.
• Excuse me?
• Kartu!
• I don't understand.
• Your ticket, please.
• Šta?

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Pitao sam je:
• Šta želiš da ti kupim?
Nasmejala se zagonetno i rekla:
• Možeš neku krpicu.
• I kupio sam joj ... magičnu!

Doktor se nakon pregleda obraća jednom pacijentu:
• Vama je potreban savršen mir. Prepisaću vam ove tablete za živce. Tri puta dnevno ih dajte svojoj ženi.