VICOTEKA

Hvala banci što su nam omogućili da ponovo stanemo na svoje noge ... oduzeli su nam auto!

Došao deda kod psihologa da se žali:
• Doktore ja svaku noć kada odem do kupatila, sam bog mi upali svetlo i kad izlazim sam bog mi ugasi svetlo.
Doktor reče:
• Deda, je l' sa Vama došla Vaša žena? Ako jeste neka uđe, a Vi deda, molim Vas, izađite.
Deda povika:
• Milka dušo, uđi.
Doktor reče:
• Baba je l' u zadnje vreme deda dobro? Žali mi se da kad ode u kupatilo sam bog mu upali svetlo, a kad izlazi sam bog mu uzasi svetlo.
Baba dreknu:
• Đubre jedno matoro, ... znači on mi svake noći zapišava frižider!!

Vozi se baba u autobusu i nakon nekog vremena počne da se žali glasno govoreći:
• Bože, Bože al sam žedna!
Naravno, niko ne reaguje, a baba će opet:
• Bože, Bože kako sam žedna!
• Sačekaj baba dok stigneš tamo gde si krenula – reče jedan od putnika.
Nakon nekoliko trenutaka baba će opet:
• Bože, Bože kako sam žedna!
Iznervirani vozač naglo zaustavi autobus kraj neke kafane:
• Idite tamo pa se napijte vode. Samo da Vas više ne slušam!
Kad se baba napila i vratila u autobus, vozač odahnu i krenu dalje. Nakon nekoliko stotina metara baba se ponovo oglasi:
• Bože, Bože al sam bila žedna!

Idu dva Crnogorca i jedan prdne. Drugi ga pita:
• Je l' ti to pusti goluba, jado?
A prvi će:
• Čuj golub! Polete sokooo!

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Kraj školske godine, a Perica ima sve kečeve iz matematike. Na predzadnjem času kaže profesor:
• Mogu li, Perice, nešto da te pitam?
A Perica kaže:
• Profesore, mogu li ja Vas prvo nešto da pitam?
• U redu, Perice, pitaj me.
• Je l’ mogu da Vam dam 500 evra i da Vi meni date dvojku?
Na to će profesor uzbuđeno:
• E, baš sam to hteo da te pitam!

Kako ćemo živeti 2025. godine?
• Čekaćemo 2027. godinu, ... da nam bude bolje ...

Izabrala bih ja princa da konj nije onako blenuo umene.

• Šta radiš u petak uveče?
• Pa u to vreme obično idem na pivo.
• A posle toga?
• Pa, ... posle toga je ponedeljak.

Čeka Mujo Fatu na železničkoj stanici i kada je Fata izašla iz voza, Mujo se samo pozdravi s njom i ćuti. A Fata ga pita:
• Bolan Mujo, što si takav? Vidi kako onaj čovek grli i ljubi svoju ženu?
• Vidim, ali njegova žena upravo odlazi.

Zašto je Vitez Koja ogorčen?
• Zato što ga nisu primili u Nindža Kornjače.