Meni zapravo ne smeta

Meni zapravo ne smeta što sam nezaposlen, nego što nemam platu.

Pita Mujo Hasu sav besan: • Kako si mogao pred onolikim svetom da kažeš da sam idiot? • Izvini, jarane, nisam znao da je to tajna.

Vode ljubav direktor i sekretarica. Pita ona: • Direktore, je l' unutra? • Jeste! A sekretarica će: • Jao, koliki je!

Kaže Ciga kompanjonu: • U petak dolaze Roling Stonsi na Marakanu! Ovaj mu ogovara: • Uuuu, Zvezda će` gi iscepa!

Seljak Rade kuka kako nema para i ne radi nigde. Ode kod svog kuma koji radi u pošti kako bi mu pomogao da se zaposli. • Kume, daj nešto da radim, zaposli me negde, pomagaj. • Gde da ti nađem posao, znaš kakvo je stanje. • Ma daj bilo šta! • Pa, uskoro će izaći konkurs za poštara, prijavi se, srediću da te prime. • Jok, kume, znaš da sam nepismen, nemam ni jednu godinu škole, ne mogu da radim kao poštar. • Onda idi u Ameriku, ima neka fizikalija i dobro se plaća. Ode Rade u Ameriku, radi po celi dan. Nakon nekoliko godina kupi kuću, kola, para koliko hoćeš. Preseli se u Meksiko, oženi se, žena bogatašica. Kupi on ranč u Meksiku, napravi ogromnu farmu na njoj i veliku kuću. Dođu ljudi iz naftne kompanije kod njega i kažu mu da ima nafte na njegovom ranču. Dogovore sa sa njim da im dozvoli da rade na iskopavanju nafte i naprave ugovor vredan milione dolara. Rade oduševljen! Ostaje još samo da potpišu ugovor. Kaže čovek iz naftne kompanije: • Rade, potpiši ovde. • A ne mogu ja, daj mojoj sekretarici. • Rade, moraš baš ti da potpišeš. • Ne mogu, ja sam nepismen, nemam ni jednu godinu školovanja. • Kako si nepismen?! Odakle ti ovolike pare kada si nepismen? Šta bi tek bio da si pismen? • Eh, da sam pismen, bio bih poštar u selu!

Nakon ginekološkog pregleda doktor se obraća pacijentkinji: • Rekli ste da imate prijatelja građevinara? Pacijentkinja: • Da! Ginekolog: • E pa, može se reći da je gospodin građevinar postavio kamen temeljac.

Dugo je Lule radio kao vozač svog direktora. Svakog petka on je njega vozio kod švalerke. Jednog petka dok ga je vozio ljubavnici, Lule nije mogao da se uzdrži pa je pitao direktora: • Direktore, ... je l' mogu nešto da Vas pitam, al' da se ne naljutite? • Pitaj, naravno - nasmeši se direktor. • Vi imate prelepu ženu, svi Vam zavide kada Vas vide zajedno, ali svejedno imate švalerku. Zašto? Direktor ga pogleda začudjeno, ali mu ne odgovori. Lule pomisli: • Gotovo! Sad ću popiti otkaz! Ne gine mi šut karta! Sutradan je došao na posao. Nigde niko ne govori o otkazu. Bilo, je vreme ručku i Lule ode u menzu. Dok, su svi dobili grašak za ručak sa nečim što je ličilo na meso, Lule dobi Bečku šniclu sa gomilom pomfrita na tanjiru uz namigivanje kuvara i poruku: • To te direktor časti. Dani su prolazili a Lule je za svaki obrok dobijao Bečku šniclu i gomilu pomfrita. Petak, ... auto, ... u njemu direktor i njegov lični vozač Lule, ... Pita ga direktor: • Aleksa, ... je l' mogu nešto da te pitam al' da se ne naljutiš? • Naravno direktore, ... kako bih ja mogao da se ljutim na Vas? - nasmeši se on. • Kako ti se sviđaju obroci koje dobijaš svakog dana? • Iskreno direktore, muka mi je od Bečke šnicle i krompira, ... ne mogu očima da ih vidim. • Eto, vidiš - reče mu ovaj - ti tek dve nedelje jedeš jedno te isto i dosadilo ti je, a ja sa svojom ženom živim već 20 godina ...

Počela mobilizacija i dođe red na Lalu. Kažu mu: • Lalo, ti moraš u prve borbene redove! A Lala će: • Ta, nemojte mene, ja ću se odmah pomiriti!

Dolazi Mujo s posla, umoran k'o pas i gladan, ulazi u kuću, skida cipele i kaput i pravac kuhinja, kad tamo nema nikoga. Mujo ode u dnevnu sobu, kad tamo Fata leži na kauču u izazovnom donjem rublju i zavodnički mu se smeška. Mujo je ošine pogledom: • Šta je, bona, opet ti zagoreo ručak?

Mujo i Fata šetaju obalom mora. Vide oni slikara kako slika zalazak sunca, pa će Mujo: • Vidiš, Fato, kako se čovek muči kad nema foto-aparat ...

Na gradilištu viče Mujo: • Bolan, Haso, je l' u tebe metar? • Ma jok, samo 15 santimetara!