VICOTEKA

Ili je Vučić prodao zimu, ili je Čeda pošmrkao sneg - trećeg nema.

Marica dođe kući iz škole sva nasmejana i kaže mami:
• Perica mi je danas pokazao svoju pišu!
Pre nego što je preneražena mama uspela bilo šta da kaže, Marica nastavi:
• Podsetio me je na kikiriki!
Mama odahnu i nasmeja se:
• Tako malen je bio?
Marica odgovori:
• Ne, ... bio je tako slan!

Otišao Milojko u švaleraciju i izdao ga đoka, pa se načisto obrukao. Gleda on njega, besan kao ris i kaže mu:
• Čekaj, čekaj, dok dođem kući, .... presudiću ja tebi, nećeš ti mene više da brukaš i zajebavaš!
Dođe Milojko kući, uzme sekirče, stavi đoku na panj i zamahne ... Taman on zamahne, đoka sklizne sa panja. Milojko još jednom zamahne, đoka opet sklizne sa panja. Milojko popizdeo, pa mu kaže:
• Mater ti jebem, sekirče vidiš, a pičku ne vidiš ...!

Prodavao seljak fiću na pijaci, ali nije imao kilometar sat. Naiđe kupac, gleda auto, svidi mu se spolja, pa upita seljaka:
• Koliko brzo može da ide?
A seljak mu kaže:
• Pa, ide ... ide brzo, ... oko 80.
• Kako znaš kad nemaš kilometar sat?
• Pa vidiš, brate, od 20 do 40 km/h trese se pozadi, od 40 do 60 trese se napred, a od 60 do 80, bogami, tresem se i ja u njemu.

Pita majka sina:
• Je li sine, bitango jedna, kad misliš da se ženiš, pogledaj koliko ti je godina, šta čekaš više?
• Kevo, nisam još našao pravu!
• Nađi krivu, pa je ispravljaj, pizda ti materina!

Došao Mujo kod psihijatra i kaže:
• Gospodine uvaženi psihijatru, imam jedan veeeeliki problem - uvek sanjam isti san. Ispred mene su jedna velika vrata, a ja ih guram, guram i nikako da ih otvorim.
Psihijatar:
• Ne razumem, objasnite mi malo detaljnije, piše li šta na tim vratima?
Mujo:
• Piše: Vuci

Pita mama Pericu:
• Perice, je l' se raduješ zato što će Deda Mraz da ti donese poklone?
• I da i ne, ... radujem se jer ću dobiti poklone, ali mi je žao što tata pravi budalu od sebe ...

Ovo ti je prvi put. Dok ležeš, mišići ti se stežu. Odguruješ ga za trenutak, tražeći opravdanje, ali on se ne da pokolebati, dok ti sigurnim korakom prilazi. Pita te da li se plašiš, a ti hrabro potvrđuješ glavom.
On ima dosta iskustva, ali tebi je prvi put da se nečiji prst nađe na tom mestu. Kad je gurnuo prst jače, sva si se naježila, ali njegov siguran pogled te smiruje. Nežno te pogleda i kaže ti da se ne bojiš i da je to radio već mnogo puta. Negov hladan osmeh te na trenutak opusti i ti raširiš otvor, dajući mu više mesta za lakši ulazak. Nestrpljivo ga zamoliš da požuri, ali on iskusno odmerava pokrete, trudeći se da ti nanese sto manje bola. Dok pritiska sve jače i ide sve dublje, osećaš da ti tkivo popušta.
Bol ti razdrma telo i osetiš krv, ali on nastavlja, idući sve dalje i dalje. Pogleda te zabrinuto i pita te da li boli. Oči su ti pune suza, ali ti odmahuješ glavom, pokazujući mu da nastavi. Počinje da iskusno gura napred i nazad, ali ti je celo telo previše stegnuto da bi išta osetila.
Nakon nekoliko užasnih trenutaka, osećaš kako nesto kulja; kada ga napokon izvadi, ležeš opuštena, srećna što je sve gotovo. Gleda te i toplo se osmehuje. Kaže da si bila tvrdoglava, ali da je ipak to bilo lepo iskustvo.
Sa osmehom zahvaljuješ svom zubaru. Ipak, to ti je bio prvi put da vadiš zub.

Stoje dve plavuše na mostu i prepiru se:
• Jao, što je ova Sava lepa ...
• Ma koja Sava, to ti je Dunav.
• Ma nije Dunav nego Sava.
• Šta ti meni pričaš kad ja znam da je to Dunav.
Naljuti se prva, skine odeću i skoči sa mosta. Posle pola sata, vrati se na most sva izlomljena.
• I šta je bilo? Dunav ili Sava?
• Ma pusti me, nije ni jedna ni druga. Ovo nije most nego nadvožnjak u ulici Dimitrija Tucovića.

Dolazi Perica iz škole i plače. Pita ga otac:
• Zašto plačeš?
• Dobio sam jedinicu.
• Zašto si dobio jedinicu?
• Nisam znao šta su vlast, država i narod.
• Ne plači sine, tata će to da ti objasni. Daću ti primer - kod nas u kući vlast sam ja, mama je država, a narod ste ti i seka.
Sutradan, dođe vreme ručka, Perica sa sestrom gladan čeka za stolom, a otac za to vreme u sobi kreše majku. Primeti to Perica pa kaže sestri:
• Pogledaj ti to! Dok vlast rastura državu, narod gladuje.

Došao Amerikanac u Podgoricu, seo u taksi i razgleda grad. Prolaze pored stadiona:
• Možete li mi reći, šta je ovo?
• Ada cush! To ti je stadion Budućnosti!
• Aha! Pa dobro. Tako nešto kod nas napravi se za oko 10 dana ...
Prolaze pored pozorišta:
• A šta je ovo?
• Ada, zgrada pozorišta, jadan!
• To se kod nas tako može napraviti za jedno nedelju dana - reče Amerikanac.
Prolaze pored Mileniuma:
• A moliću lepo, šta je ovo?
Taksista popizde:
• A NE ZNAM, ČASTI MI. JUTROS NIJE BILO TU!