Zekina slika

Došao zeka kod mede i moli ga da ga prošvercuje preko grane. Kaže zeka: • Molim te, medo, prošvercuj me preko grane. • Ne mogu, zeko, kako ću bre ... • Ajde, medo, molim te. Evo, ja ću se uvućie u tvoj prednji džep i neću ni zucnuti ... • Dobro, ajde. Došli oni na granicu, kad carinik gleda medu i nešto mu sumnjiv, pa kaže: • Je li, medo, šta ti je to u prednjem džepu? Meda brzo zvekne šakom iz sve snage po džepu, stavi ruku u džep i izvuče: • A to, to mi je zekina slika ...

• Kume zdravo. šta radiš? • Ništa kume, tu nešto sa decom. • Jel' još uvek prodaješ onaj tvoj auto za pet 'iljada? • Prodajem ga kume, što pitaš? • Nešto smo Nada i ja pričali da ga kupimo, pa da te pitam da li bi mogao meni da prodaš jeftinije? • Pa, ovaj, mogao bih recimo za petsto manje. • A jel' bi mogao da mi ga daš na rate? • Kako to misliš? • Recimo, na odloženo, jedno godinu dana. • Pa, mislim , čekaj ... malo je dugo za te pare ... • 'Ajde bre, pa nemaš sto kumova, a imaš para, a ko te uvek "pokrivao" kod žene kad' si pravio sranja? • Dobro, jesi ... 'ajde nek' ti bude na godinu dana. • E, kume, samo još nešto da te pitam? • Kaži? • A jel' možeš da mi pozajmiš jedno pet glava za more, glupo je da uzmem auto, a da ga vozimo samo po gradu ...

Pita gost konobara: • Izvinite, da li napolju pada kiša? • Ne znam, nije moj rejon!

On i ona vode ljubav u krevetu. On predloži: • Hajde da probamo pozu 68! • 68? Čula sam za pozu 69, ali za pozu 68 nisam nikad?! • Ti mi ga popušiš, a ja sam ti dužan jedno lizanje.

Koje je omiljeno jelo bračnih drugova: • Džigerica!

Rešila Radojka da se uda preko oglasa i navela uslove: • Da ne pije, da ne puši, da ne ide po kafanama, da je ne tuče, ali da radi dobro "one stvari". I tako, ... posle bezbroj neuspešnih pokušaja, dolazi joj na vrata bogalj. Otvara ona i pita: • Koj' si mi sad pa ti? • Ja sam došao po tvom oglasu, ispunjavam sve tvoje uslove. • Kako to? • Pa, ... evo, ruke nemam, ne mogu da te bijem. Noge nemam, ne mogu da idem po kafanama. • A "one stvari" - pita ona. • A šta misliš, kako sam pozvonio?

Došao novi doktor u Cigansko selo i posle nekog vremena žene počele da rađaju belu decu. Pošto je doktor bio jedini belac u selu, jedan od muževa shvati situaciju i ode kod doce na razgovor: • A bre kume, kako to da naše žene sad odjednom nose belu decu? • Pa Cigo, to ti je tako prirodno, znaš već, genetika ... Evo, uzmi za primer ono stado ovaca, sve ovce su uglavnom bele, a nađe se tu i tamo po neka crna. Kad odjednom Ciga se uspaniči: • Nema veze doktore, ti ćuti za ovce, a ja ću za decu.

Ugledavši izgrebano lice i modricu na oku, Pera upita prijatelja: • Šta ti je to, odakle ti te modrice? • Ma ćuti, ne pitaj, borio sam se za čast jedne dame! • Stvarno, i ... šta se desilo? • Pa, ... uspela je da je sačuva!

Vreme je novac, reče konobar i račun sabra sa datumom.

Meni niko ništa u životu nije pomogao. Sve što imam svojim rukama sam ukrao!

Muž kaže svojoj ženi: • Pozvao sam prijatelja na večeru! Žena poludi i kaže: • Štaaa?! Sve je u neredu! Nisam bila u kupovini, nisam ništa oprala, svi tanjiri su već nedelju dana prljavi i neda mi se da kuvam! Muž na to smireno kaže: • Znam sve to, nego budala ima nameru da se ženi, pa da mu pokazem kako je u braku!