Važno je da imaš kola

Upao zec u rupu i nikako ne može da izađe. Naiđe lisica, spusti mu rep i on izađe. Kaže on liji: • Ako ti bude trebala pomoć ti me zovi. Kroz nekoliko dana upadne lisica u tu istu rupu. Naiđe zec i spusti joj rep, ali kako mu je rep bio kratak, lisica nije mogla da ga uhvati. On brzo otrča po kola i na sajlu izvuče lisicu. Naravoučenije : Nije važno koliki ti je, važno je da imaš kola.

Prolazi Piroćanac nekom opasnom, mračnom ulicom, sretnu ga trojica mangupa i zatraže mu novac, a on ne da. Izbi tuča, biju se oni pola sata i jedva savladaju Piroćanca, uzmu mu novčanik a u njemu samo 5 dinara! Kaže prvi mangup drugom: • Uuuu, da je ovaj imao 10 dinara u novčaniku, razbio bi nas!

Dođe ciga na kiosk i traži loz koji se završava na 64. Prodavac: • Baš mora na 64 ?! Ciga: • Mora! Prevrne prodavac sve lozove i nađe. Posle par dana izvuku cigin loz i on se obogati. Svrati ciga do kioska i daje prodavcu 2.000 evra zato što se potrudio. Prodavac: • Ne treba, samo mi reci kako si znao da se dobitna kombinacija završava na 64. Ciga: • Sanajo sam san. Divna plaža. A po njoj trči 7 belih konja. A na njima jaše 7 divnih devojaka. Prodavac: • Pa? Ciga: • Pa pomnoži!

Hitna prevozi debila u duševnu bolnicu. Na jednoj nizbrdici vozač viknu: • Upomoć, ne rade nam kočnice! • Ne brini, na kraju ulice ima znak STOP! - dobaci debil.

Potrebne devojke za tucanje. Šifra: Prerada oraha.

Devojka, 23 godine, visoka, zgodna, crna kosa, plave oči, uspešno zaposlena i bogata traži mušku osobu sličnih osobina kojoj bi prodala deset kubika bukovih greda.

Toliko je hladno da i Šaban Šaulić ponovo nosi periku!

Tašta svom zetu za rođendan kupila dve kravate. Prvom prilikom, kada su bili svi zajedno na nekom slavlju, zet stavi jednu od taštinih kravata. Tašta, kada ga je videla, upita: • Šta je zete, ona druga ti se ne sviđa?

• Jes' ti čuo, Haso, ko je Betoven? • E, baš ja znam ko je Betoven - odgovori Haso. • E, nećeš ni znat kad ne ideš u večernju školu - reče Mujo. • Jes' ti, Haso, čuo za Mocarta? • E, nemam ti ja veze sa Mocartom. • E, nećeš ni imat kad ne ideš u večernju školu. • Slušaj ti, Mujo, jes' ti čuo za Jozu bubnjara? • Nisam. • E, to je taj što ti ide kod žene kad ti ideš u večernju školu.

Krenuli petorica drugara na izlet sa ženama, pa jedan od njih umesto žene poveo švalerku. Neki od prijatelja ga upita: • Kako si mogao da provedeš švalerku sa sobom? Isto ga upita i drugi, i treći ..., a on odgovori: • Ja sam bar poveo svoju švalerku, a vi tuđe!

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko: • Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo? Mario odgovara: • Može, ali predstavićemo se kao Muslimani. Marko se brecnu: • Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi. Mario će ravnodušno: • Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed. Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ... • Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo? Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu: • Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...