VICOTEKA

Zazvoni telefon u policijskoj stanici i javi se dežurni:
• Dobar dan, izvolite!
• Pomagajte brzo, ušla mi je mačka u stan!
• Polako gospođo, to nije ništa strašno ...
• Ma kakva crna gospođa, ja sam papagaj!

Sretnu se Euro, Dolar i Dinar, i počnu da se razmeću pričama o svojoj sličnosti sa nekim životinjama.
Kaže Euro:
• Ja sam kao tigar! Ja kad skačem, skačem nezadrživo, silovito, rušim sve pred sobom ...
Na to će Dolar:
• Ja sam kao antilopa. Kad ja skačem, skačem visoko i daleko, skačem elegantno ...
Na kraju će Dinar:
• A ja sam kao lav!
• Otkud ti kao lav?
• Pa lepo, kad vi skočite, ja RIKNEM.

• O čemu maštaš, prijatelju?
• Voleo bih da imam toliko para da mogu par slonova da kupim.
• Šta će ti slonovi, pobogu? Šta bi radio sa njima?
• Ma, nije mi do slonova, već do toliko para.

Piše ciga sinu u vojsku i kaže:
• Ovdi je sve lepo, a ima i novosti - i majka i žena ti rodile po jednog burazera ...

U nekoj prodavnici:
• Zašto Vam paradajz smrdi na lakohol? - pita kupac.
Prodavačica se odmaknu metar unazad, pa upita:
• A sad?

• Huso!
• Šta je, Mujo?
• Jesi čuo novost?
• Jok! Šta se desilo?
• Pa, Fata na samrti.
• Joj, moram hitno do nje!
• Što? Jel’ da se oprostiš?
• Ma, jok! Nego mi je još davno rekla da sam ja poslednji kome bi dala.

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ...
Reditelj viknu:
• Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo.
Seljak kaže:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Žali se plavuša majci:
• Mislim da me muž vara.
• A zašto to misliš?
• Pa, ova naša deca uopšte ne liče na njega!

Pitali Muju na birou za zapošljavanje šta je po zanimanju. On odgovori:
• Pomoćni bagerista.
• A šta Vam je to?
• Pa ono što bager ne može, ja lopatom ...

Doneo unuk dedi na poklon Viagru.
• A šta ti je to, sinko?
• To ti je, deda, pilula od koje ćeš se pred babom osećati kao mladić.
• E sinko, ako valja šta ova tvoja viagra imaš od dede 100 eura.
Sutradan, izlazi deda iz svoje sobe sav srećan i daje unuku 1100 eura.
• Deda, pa ovo je mnogo više, rekao si samo 100 eura.
• Pa to i jeste 100 eura od mene, hiljadarka ti je od babe!

• Komšinice, čuo sam da ti se ćerka udala. Kako joj je u braku?
• Odlično! Muž joj kupuje bunde, vodi je na letovanje ...
• A i sin ti se oženio, kako je on?
• Nikako! Ne pitaj! Oženio je neku zmiju! Te kupi joj bundu, te vodi je na letovanje ...!