VICOTEKA

Na pučini veselo pliva porodica sardina. Odjednom, ugledaju podmornicu. Najmanja ribica se uplaši i sakrije se iza mame.
• Ne boj se - umiri je majka - to su samo ljudi u konzervi!

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ...
Reditelj viknu:
• Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo.
Seljak kaže:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Dva stara prijatelja sreću se posle 25 godina i započinju priču o deci. Prvi pita:
• Kaži mi kako ti je ćerka, dugo je nisam video?
• Prijatelju moj, onda je odlično. Stvarno je dobro dete, bila je odličan učenik, odličan student, odrekla se puno toga da bi završila fakultet u roku, kao student generacije se zaposlila u jakoj privatnoj firmi. Počela je od dna, od referenta, pa dogurala do šefa, mislim da joj se sav trud na kraju isplatio. A kako tvoja ćerka?
• Ah, i moja ćerka radi kao gazdina švalerka u jednoj privatnoj firmi, ali ja ne umem to da ispričam tako lepo kao ti ...

Turista u Novom Meksiku pita poglavicu indijanskog plemena:
• Kolika vatra mora da se založi kada se šalju dimni signali?
• Sve zavisi od toga da li treba da obavimo lokalni ili međunarodni razgovor.

Manijak iz parka prati te ko senka, možda samo hoće da ti da Rumenka!

Pravom muškarcu žena divlja u krevetu, ... a ne po kući.

Kako se zove najpoznatiji japanski modni kreator?
• Sašimi Sako!

Meda zabranio pušenje trave u šumi. Ide on tako jednom i vidi nešto se dimi iz vode. Gurne on ruku u vodu i izvuče zeku, a zekine oči naduvane, crvene ...
• Je li, zeko, jesam li rekao da nema duvanja?
• Džabe, za nas ribice to ne važi!

Razgovaraju Hrvatica i Srpkinja o poklonu za Dan žena. Hrvatica se hvali:
• Ja sam dobila zlatan sat, zlatne naušnice i zlatni prsten, ma sve zlatno ...
Srpkinja:
• Ma, ja sam dobila kurac ...
Hrvatica:
• Kak' prost narod, a tak' krasan poklon!

Vojnik pritrči časnoj sestri. Zadihan zamoli:
• Molim Vas, mogu li da se sakrijem pod Vašu haljinu? Posle ću da Vam objasnim ...
Časna sestra pristane. Na to nalete dva vojna policajca i upitaju je da li je videla nekog vojnika kako beži?
• Otišao je u onom smeru - pokaza u drugom smeru.
Kada su policajci otišli, vojnik se izvuče ispod suknje, zahvali joj se i objasni da ne želi u rat, na front. Časna sestra mu odgovori da ga razume. Vojnik reče još:
• Nadam se, da neću biti previše drzak, ako kažem da sam primetio kako imate prelepe noge.
Časna sestra odgovori:
• Da si pogledao malo više, opazio bi i predivan par jaja, ni ja ne želim u rat.

Dogovore se Amerikanci da idu u Rusiju i da vide koliko dugo žive Rusi. Stignu oni u Rusiju i krenu po zemlji, pa naiđu na jednog dedu, a on sav uplakan. Pitaju ga Amerikanci:
• Deda, koliko godina imaš?
• Sto jednu.
• A što plačeš?
• Tukao me tata.
• A što te je tukao?
• Zato što sam sapleo dedu!