VICOTEKA

Na pučini veselo pliva porodica sardina. Odjednom, ugledaju podmornicu. Najmanja ribica se uplaši i sakrije se iza mame.
• Ne boj se - umiri je majka - to su samo ljudi u konzervi!

Razgovaraju dva producenta, ćaskaju o muzici i jedan reče drugom:
• Znaš li ti, brate, da će Karleuša trajati sigurno 500 godina?
• Daj, ne zezaj, misliš da će se tako dugo slušati njeni hitovi? - upita drugi.
• Ma kakvi, već plastici treba toliko vremena da se raspadne ...

Jednog dana, u niskom letu iznad obližnje šume, gavran ugleda komad hleba. Uzme ga veštim manevrom i nastavljajući svoj let iznad drveća – počne da razmišlja:
• Ne smem sebi dozvoliti da me lisica prevari kao onog gavrana u basni. Ako lisica kaže: “Dobar dan, gavrane”, ja ću samo da ćutim i pravim se lud, jer ako progovorim – ispašće mi hleb.
Međutim, i lisica je čitala tu basnu. Ugledavši gavrana s parčetom hleba, lija odluči da ponovi dobitnu kombinaciju iz literature:
• Dobar dan, gavrane!
Gavran mudro ćuti.
• Dobar dan, gavrane! – ponovi lisica.
Gavran i dalje mudro ćuti.
• Gavrane, direktor ti spava sa ženom!
• Štaaa!!! – dreknu gavran i – ispadne mu hleb.
Pouka: Kada ti direktor spava sa ženom – ćuti, jer ćeš ostati bez hleba.

• Želiš li telo na telo pritisnuti? Vreli dah osetiti? Različite poze doživeti? Ulaziti, izlaziti? Od napred i od pozadi? Da li želiš?
• Da! Želim!
• Pa, onda uđi u autobus ...

• Perice, koji mesec ima 28 dana? - pita učiteljica.
• Svaki učiteljice, a neki imaju čak i više.

Uđe Perica u pekaru i pita pekara:
• Što vam je hleb ovako tvrd i suv?
Na to će pekar Perici:
• Ćuti, dete, ne lupetaj. Pa, ja sam pravio hleb kad ti još nisi bio ni rođen!
• Pa što ga tek sad prodajete - upita Perica.

Izbio požar u jednoj zgradi i skupilo se ispred 1000 ljudi. Videše na prozoru zapaljene zgrade ženu koja želi da baci svoje dete. Iz grupe ljudi izlazi jedan čovek i govori:
• Pustite mene da uhvatim dete, nekad sam bio golman.
Žena baci dete, a okupljeni ljudi ce na to:
• Gooolll ...

Spavao Mujo kod Hase i Fate ali pošto nije imao gde, morao je da spava zajedno sa njima u istom krevetu. Ujutro za doručkom, kad je Fata otišla na posao, kaže Mujo Hasi:
• Haso, ti si moj prijatelj, pa ti moram reći da me tvoja žena čitavu noć držala za onu stvar.
Na to će Haso:
• Ma nije Fata nego ja, što je sigurno - sigurno je!

- Zašto hleb izgori?
- Zašto zub zaboli?
- Zašto devojka zatrudni?
• Zato što se ne izvadi na vreme!

• Čini mi se da si ti lud!
• Ne!
• Šta ne?
• Ne čini ti se!

Mladi terazijski Crnogorac otvorio firmu u Beogradu. Prvi radni dan na poslu sedi on u kancelariji, kada ga sekretarica obavesti da su došla 3 čoveka i hoće kod njega. Dok su oni sedali, poče Crnogorac da 'govori u telefon':
• Je l' to Voja Koštunica? Đe si Vojo, što činiš? Bato ođe! Jesi li mi završio ono? E vala svaka čast! Čujemo se!
Zatim kao okrene drugi broj:
• Đe si Milo? Bato ođe! Sad sam pričao sa Vojom i sve vam dogovorio, pa vi sada nastavite. Čujemo se!
Opet kao okrene treći broj:
• Alo, jesi to ti Borise? Bato ođe! Kako si mi predsjednče, što činiš? Mogli bi smo na po jedno piće, ali evo upravo mi uđoše klijenti, pa ćemo se čuti kasnije.
Kada je spustio slušalicu okrenuo se 'klijentima' i rekao:
• Dobar dan, što mogu učinit za vas?
A jedan od one trojice kaže:
• Mi smo iz pošte. Došli smo da vam priključimo taj telefon.