Ljudi u konzervi

Na pučini veselo pliva porodica sardina. Odjednom, ugledaju podmornicu. Najmanja ribica se uplaši i sakrije se iza mame. • Ne boj se - umiri je majka - to su samo ljudi u konzervi!

Pita baka, unuka: • Sine, kako se, beše zove, onaj Nemac što nam sakriva stvari po kući? • Alchajmer, bako, Alchajmer - odgovori unuk!

Molio Ciga Ciganku da mu da malo, a ona se nećka. Posle dugog uveravanja kaže on njoj: • Ajde, daj mi malo, daću ti mobilni. Razmišlja Ciganka i na kraju popusti, ipak je mobilni u pitanju. Posle završenog posla kaže Ciganka: • Ajde sada, daj mi mobilni. • Ma nema problema - reče Ciga - Piši: 062 ...

• Doktore kašljem i teško dišem. • Pa je l' pušite cigarete? • Pušim, al' ne pomaže!

Pita Marica mamu: • Mama, odakle dolaze bebe? • Vidiš dušo ... mama i tata se prvo zaljube i venčaju. Onda se ljube i grle i vode ljubav. To znači da tata stavi svoj penis u maminu vaginu, i ... tako se dobije beba, dušo. • Aaa, tako znači. Kad sam jednom ušla u vašu sobu, tatin penis je bio u tvojim ustima, šta se dobije kad se to radi? • Zlatna ogrlica, dušo!

Učiteljica pita Pericu: • Perice, koliko znaš o Platonu? Perica: • Isto koliko i Platon o meni.

Mladi terazijski Crnogorac otvorio firmu u Beogradu. Prvi radni dan na poslu sedi on u kancelariji, kada ga sekretarica obavesti da su došla 3 čoveka i hoće kod njega. Dok su oni sedali, poče Crnogorac da 'govori u telefon': • Je l' to Voja Koštunica? Đe si Vojo, što činiš? Bato ođe! Jesi li mi završio ono? E vala svaka čast! Čujemo se! Zatim kao okrene drugi broj: • Đe si Milo? Bato ođe! Sad sam pričao sa Vojom i sve vam dogovorio, pa vi sada nastavite. Čujemo se! Opet kao okrene treći broj: • Alo, jesi to ti Borise? Bato ođe! Kako si mi predsjednče, što činiš? Mogli bi smo na po jedno piće, ali evo upravo mi uđoše klijenti, pa ćemo se čuti kasnije. Kada je spustio slušalicu okrenuo se 'klijentima' i rekao: • Dobar dan, što mogu učinit za vas? A jedan od one trojice kaže: • Mi smo iz pošte. Došli smo da vam priključimo taj telefon.

Pop i zvonar stoje uz seoski put i zabijaju u zemlju tablu sa natpisom: • Kraj je blizu! Okrenite se, dok nije prekasno! Mimo njih projuri auto, a vozač kroz prozor viknu: • Pustite ljude na miru, verski fanatici! Kroz nekoliko trenutaka se začu škripa kočnica i glasan pljusak. Zvonar se okrenu ka popu i reče: • Oče, ja mislim, možda bi ipak bilo bolje, kada bi napisali, jednostavno: Most je srušen!

• Halo ... policija? Hoću da prijavim nestanak žene. • Opišite je. • Da je opišem? ... hm, ... u redu ... ali kad je nađete, nemojte da joj kažete kako sam je opisao jer ćete posle da tražite mene.

Šeta čovek malo dete parkom. Dete počne da plače i plače ... a čovek na to krene mirnim, brižnim glasom: • Smiri se Pero, smiri se Pero ... Priđe mu jedna žena i kaže: • Ah, vi ste baš jedan brižan otac! A koliko godina ima mali Pero? A čovek će na to: • Ne, ja se zovem Pero.

Svaki autohtoni Piroćanac ima dve špijunke na vratima: • Gornju - da vidi ko mu dolazi u goste! • Donju - da vidi nosi li taj nešto u rukama!