VICOTEKA

Na pučini veselo pliva porodica sardina. Odjednom, ugledaju podmornicu. Najmanja ribica se uplaši i sakrije se iza mame.
• Ne boj se - umiri je majka - to su samo ljudi u konzervi!

Dolazi muž kući i kaže ženi:
• Kupio sam ti kafetin!
• Šta će mi, ne boli me glava?
• Eee, tu sam te čekao, ... Skidaj se!

Piroćanac popravljao krov na kući, pa se oklizne. Uhvativši se za oluk poče da dovikuje ženi:
• Milanka, nemoj da mećeš meso u supu, ja ću danas da ručam u bolnici.

Bio Mujo u Vijetnamu, rat se završio i vrati se on zajedno sa ostalim vojnicima. Pitaju nadređeni šta ko želi kao nagradu za učešće u ratu. Neko je tražio kuću, neko vilu na obali mora, neko jahtu, a Mujo reče:
• Ja hoću po jedan dolar za svaki santimetar od vrha penisa do mojih jaja.
Svi počeše da se smeju, ali želja je želja, to je njegovo pravo i mora se ispuniti, ma koliko blesavo izgledalo, pošteno je zaradio. Skupili se novinari, kamermani, ... čakaju merenje, ... 1cm, 2cm, ... 5cm, 6cm, ... 12cm, ...
• Mujo, pa gde su ti jaja?
• Ostala, ba, u Vijetnamu.

Udvara se policajac devojci i pita je:
• Gde ti živiš?
• U bloku pet.
• Ma da, u svesci bez linija!

Idu dve puške ulicom i pucaju od smeha.

Kako Ciga teši devojku kad raskinu?
• Možemo i dalje da budemo brat i sestra, ako 'oćeš!

Sedi zeka na obali reke, puši, pije i peca. Prođe lija na novom harliju:
• O, lijo, ima se, može se! - kaže zeka.
• Znaš šta, zeko, ja ne pušim, ne pijem, tako uštedim pare i, eto, kupim harlija.
Tako oni završe razgovor. Sledećeg dana zeka opet na obali reke, puši, pije, oko njega 20.000 konzervi, ... i peca. Prođe lija u crvenom ferariju:
• O, lijo, ima se, može se!
• E, pa ja ne pušim i ne pijem, tako uštedim pare i kupim ferari!
Tu opet završe razgovor. Sledećeg dana lija kod kuće pere svog ferarija, kad ... proleti zeka u avionu:
• O, zeko, ima se, može se!
• E, lijo, ja prodao ambalažu!

Kaže Perica mami:
• Zašto si mi donela sir sa rupicama kad znaš da ga ne volim?!
A mama će na to:
• Pa ti pojedi sir, a rupice ostavi!

Došao komšija do komšinice na kafu, kad u njenom dvorištu Ðoković i Federer igraju tenis:
• Pa, šta je ovo? - pita on.
• Ma pusti, dobila sam zlatnu ribicu koja ispunjava želje, ali je malo nagluva.
• Kako nagluva? -  pita komšija.
• Pa lepo, nagluva, slabo čuje.
• A, bi li mi je pozajmila na jedan dan?
• Ma hoću, ali lepo ti kažem da je nagluva.
Drugo jutro dolazi opet komšija kod komšinice, potpuno ljut i vraća joj zlatnu ribicu:
• Jebala te ova zlatna ribica, nije samo nagluva, nego je gluva, skroz na skroz!
• Kako, šta je bilo? - pita ona.
• Ja tražim lovu, ona mi da sovu, ja tražim novce, ona mi da ovce, ja tražim pare, ona mi da jare, ...
• A, šta si mislio, da sam ja tražila dobar tenis?!

• Srećo, hajde da vodimo ljubav ...?
• Dragi, boli me glava ...
• Srećo, danas glavu nećemo da koristimo ...