VICOTEKA

Krenule tri kornjače na put oko sveta. Kada su stigle u pustinju, sete se da su zaboravile da ponesu vodu. Dogovore se da treća kornjača ode po vodu, a da druge dve ne jedu sve dok se ona ne vrati. Prođe šest meseci, pa prva kornjača reče:
• Hajde da jedemo!
• Ne smemo da prekršimo obećanje – odgovori druga.
Prođe još šest meseci, a treće kornjače još uvek nema. Druga kornjača tada reče prvoj:
• E, hajde da jedemo!
• Pre šest meseci ti meni nisi dozvolila, pa neću ni ja tebi sada.
Prođe još šest meseci pa i prva i druga kornjača ipak počnu da jedu, a iza kamena izviri treća kornjača i kaže:
• Strašno! Još nisam ni krenula, a vas dve već žderete.

Sedi baba preko puta jednog mladića u autobusu a mladić žvaće žvaku. Baba će njemu:
• Džaba ti meni, sinko, pričaš, svejedno ja tebe ništa ne čujem.

• Gotovo je, ostavljam te!
• Zašto, bre?
• Ti si zavisnik od pokera!
• Blefiraš!

Kaže devojka svom udvaraču:
• Mnogo sam slušala o tome kakav si u krevetu.
• Ah, ma nije to ništa naročito ...
• Pa, ... tako sam i čula.

Kako sponzorša broji do osam?
• X1, A2, M3, A4, X5, X6, Q7, R8!

Žena je otišla u Brazil na dvonedeljnu obuku na koju ju je poslala firma. Muž ju je odveo na aerodrom i poželeo srećan put. Žena je na to odgovorila:
• Hvala ljubavi, šta želiš da ti donesem kao poklon?
Muž se nasmejao i rekao je:
• Brazilku, he-he.
Žena ništa nije rekla i otišla je da se ukrca u avion. Posle dve nedelje, muž je otišao da je pokupi na aerodromu i upitao ju je:
• Kako ti je bilo na putu, srculence moje?
• Sjajno, hvala.
• A šta je s mojim poklonom?
• Kakvim poklonom?
• Pa, ... poklon koji sam ti tražio, znaš, ... Brazilku, he-he.
• Ah, to. Vidiš, učinila sam sve što sam mogla. Sad moramo da čekamo devet meseci da vidimo hoće li biti Brazilka ili ... Brazilac.

Razgovaraju dva prijatelja:
• Zar tvojoj ženi ne smeta što si toliko niži od nje?
• Ma jok, popnem se na novčanik i sve dođe na svoje mesto.

• Zdravo, hoćemo li na kafu?
• Ajde, idemo ...
• Dobar dan, izvolite ...
• Ja ću veliko tamno, točeno!
• I ja isto ...

Pauk je glavni nosilac Srpske automobilske industrije

Priča dvadesetogodisnja unuka nani:
• E moja nano, sinoć sam došla kući taksijem i tek kad sam došla pred kuću setih se da nemam ni dinara u džepu!
• Pa kako si mu platila? - znatizeljno upita nana.
• Pa morala sam u naturi, nano moja mila.
Sva ta priča napali nanu tako da ti ona u istom času ode u centar i sede u prvi slobodni taksi, ugleda maldog i lepog taksistu, zaboravi sav proces vožnje, nemanja novca ...
• Dokle nano? - upita je taksista.
• Do jaja sine, do jaja.

Vozi se baba u autobusu i nakon nekog vremena počne da se žali glasno govoreći:
• Bože, Bože al sam žedna!
Naravno, niko ne reaguje, a baba će opet:
• Bože, Bože kako sam žedna!
• Sačekaj baba dok stigneš tamo gde si krenula – reče jedan od putnika.
Nakon nekoliko trenutaka baba će opet:
• Bože, Bože kako sam žedna!
Iznervirani vozač naglo zaustavi autobus kraj neke kafane:
• Idite tamo pa se napijte vode. Samo da Vas više ne slušam!
Kad se baba napila i vratila u autobus, vozač odahnu i krenu dalje. Nakon nekoliko stotina metara baba se ponovo oglasi:
• Bože, Bože al sam bila žedna!