VICOTEKA

Krenule tri kornjače na put oko sveta. Kada su stigle u pustinju, sete se da su zaboravile da ponesu vodu. Dogovore se da treća kornjača ode po vodu, a da druge dve ne jedu sve dok se ona ne vrati. Prođe šest meseci, pa prva kornjača reče:
• Hajde da jedemo!
• Ne smemo da prekršimo obećanje – odgovori druga.
Prođe još šest meseci, a treće kornjače još uvek nema. Druga kornjača tada reče prvoj:
• E, hajde da jedemo!
• Pre šest meseci ti meni nisi dozvolila, pa neću ni ja tebi sada.
Prođe još šest meseci pa i prva i druga kornjača ipak počnu da jedu, a iza kamena izviri treća kornjača i kaže:
• Strašno! Još nisam ni krenula, a vas dve već žderete.

U bolnici, pored bolesničke postelje:
• Izvinite, koliko ste visoki?
• Tačno metar i sedamdeset i pet, doktore - jedva izgovori pacijent.
• Hvala, ... i ... samo, da znate, ... ja nisam doktor, već stolar!

Juri petao koku, hoće da je stigne. Koka beži i razmišlja:
• Ako mu dozvolim da me stigne, reći će da sam kurva, ako mu pobegnem, nema ništa od seksa, moraću da se sapletem!

Razgovaraju Mujo i Haso:
Mujo reče:
• Haso, čuo sam da si se oženio!
• Jesam! - odgovori Haso.
• Pa za koju? - upita Mujo.
• Pa gledaj 'vako: ja njih četiri stavio u liniju da im uradim test inteligencije: pitam prvu kol'ko je 2 i 2? - ona kaže 4. Vidim ja da je pametna, matematičarka ... Pitam isto drugu, ona kaže nekad četiri, nekad pet ... Vidim ja filozofkinja, nema šta! Pitam isto treću, a ona mi odgovori: Kako ti, Mujo, hoćeš, tol'ko je! ... vidim ja iz dobre porodice, ima poštovanje ...
• Pa koju si onda izabr'o? - znatiželjno će Mujo.
• Pa, onu četvrtu, sa najvećim sisama! - odgovori Haso.

Kao mali, bojao sam se mraka. Sada, kada vidim račun za struju, bojim se svetla.

Ženi Piroćanac sina i dolazi mu rođeni brat na svadbu. Poneo belu kovertu i u njoj na ceduljici piše:
• Dođem ti 100 evra.
Posle par godina njegov brat ženi sina. Sad ovaj isto poneo belu kovertu i na ceduljici napisao:
• Sad smo kvit.

Jednog jutra u gradski autobus ulazi čovek koji sav smrdi na alkohol i seda na sedište pored sveštenika. Kravata mu umrljana od hrane, lice umrljano ženskom šminkom, a iz džepa mu viri poluprazna flaša votke. Čovek otvori novine i poče da ih čita ... Posle pet minuta, spusti novine i upita sveštenika:
• Svešteniče, recite mi šta uzrokuje artritis?
Sveštenik pogleda čoveka, pa mu reče:
• Sine moj, uzrok artritisa leži u raskalašnom životu, u druženju sa prostitutkama i ljudima sumnjivog morala, u neprekidnom ispijanju alkohola, u nemoralu prema bližnjima, ali i iz manjka lične higijene ...
Čovek začuđeno pogleda sveštenika, i promrmlja sebi u bradu:
• Neka sam proklet, hmmmmm ... - i ponovo podiže novine i nastavi da ih čita.
Sveštenik se pokaja što je bio tako oštar na rečima i poče da se izvinjava čoveku:
• Strašno mi je žao, nisam smeo da Vas ovako oštro iskritikujem ... Nego, recite mi, koliko dugo bolujete od artritisa?
Čovek zbunjeno pogleda sveštenika i reče:
• Svešteniče, ja nemam artritis, ... nego piše u novinama da ga Papa ima.

Idu dve dlake ulicom. Jednu pregazi auto, a druga kaže:
• Uh, za dlaku.

Kupio Pera papagaja, odnese ga kući i stavi kavez na balkon. Prolazi policajac ulicom, a papagaj će:
• Dole vlada, dole vlada!
Dođe policajac kod Pere, pa mu kaže:
• Čuj Pero, izbaci ovu ptičurinu, inače ideš ravno u zatvor, a ptičurina u supu!
Ode Pera kod prodavca, kaže mu u čemu je problem i zatraži da mu zameni papagaja za drugog. Prodavac zameni papagaja i kaže:
• Ovaj ti je je po izgledu potpuno isti, ali neće praviti probleme jer je pobožan i zna samo svete reči!
Stavi Pera kavez na balkon, kad eto istog policajca. Gleda on papagaja, misli da je to onaj stari, a papagaj samo ćuti. Policajac, da bi ga isprovocirao, poče da ponavlja:
• Dole vlada, dole vlada!
A papagaj će na to:
• Daj Bože, daj Bože ...

Došao otac u posetu sinu studentu. Autobus je stigao rano ujutro i otac odmah odlazi u kuću gde je sin iznajmio sobu. Kad mu gazdarica otvori on upita:
• Da li ovde stanuje Marko?
• Stanuje. Unesite ga unutra i stavite na krevet u prvu sobu desno. – odgovori gazdarica.

Perica dobio od oca klavir, ali mu sviranje baš nešto ne ide. Da bi ga stimulisao, otac mu kaže.
• Perice, za svaki čas sviranja imaš hiljadu dinara.
Perica odgovara:
• Malo je to ćale, komšija daje dve  hiljade da ne sviram.