VICOTEKA

Zašto slon ne želi da koristi kompjuter?
• Boji se miša.

Pošao Perica u prodavnicu da kupi MP3 player, ali na putu ka prodavnici shvati da mu fali 100 dinara. Smišljao je, smišljao kako da od majke izmami 100 dinara i na kraju je smislio:
• Mama, da li ćeš mi dati 100 dinara ako ti kažem šta je tata rekao sobarici kad nisi bila tu?
Mama zamišljeno pogleda Pericu i dade mu 100 dinara.
• Rekao je: Zatvori prozor, promaja je!

• Tata, planiram da se bavim organizovanim kriminalom - reče Perica.
• Privatni sektor ili državni? - upita otac.

Zatekne muž ženu u krevetu sa drugim, pa počne da viče i da je vređa, a žena će smireno:
• Pazi šta govoriš u prisustvu mog advokata.

Perica stoji na vratima u tramvaju, preprečio babi put, pa ga ona pita:
• Jel izlaziš?
A Perica odgovori:
• Može, nazovi me oko osam sati!

Radiša i Radojka se posvađali, lete teške reči i po neki tanjir, pa se Radojka rasplaka:
• Ti men' nikad ne kažeš izvini kad zajebeš nešto!
Radiša izbegne jedan tanjir pa pokunjeno kaže:
• Dobro Radojka, izvini ...
Radojka zgrabi još jedan tanjir i zafrljači ga na Radišu:
• Najlakše je reći izvini ...!

Najveća muška laž je kada kaže kako želi da ti ga stavi samo malo. Gorka istina je kada ukapiraš da samo malo i ima da ti stavi.

Došao Crnogorac u Podgoricu na pijacu pa pita prodavačicu:
• Pošto su ti paprike?
Kaže ona:
• Dva evra.
• A da ti nijesu punjene?

Dve plavuše putuju autobusom za Beograd i pričaju, a Lala prisluškuje razgovor:
• Sinoć mi je bio dečko ... pa smo slušali muziku ... pa me je poljubio u obraz ... pa smo jeli ... pa smo pili sok ... pa smo gledali film ... pa me je mazio ...
U neko doba vikne Lala, vidno iznerviran:
• Ta kaži već jedared je l' bilo seksa il' nije! Trebô sam sići tri stanice ranije, a sad ću stići i do Beograda!

Šta je ironija?
• Kad si ateista, a zoveš se Bogoljub.

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...