VICOTEKA

Ulazi tip u bar i seda pored plavuše. Na ruci ima prilično neobičan sat. Pogleda malo na sat, malo na plavušu, pa opet na sat i sve tako.
• Šta je smešno? - pita plavuša.
• He, he, ovo je, znate, telepatski sat - kaže tip.
• A šta vam znači to 'telepatski'?
• Pa ja samo pomislim na njega, i on mi mislima kaže sve što me zanima ...
• I šta vam taj sat sada kaže? - zanima se plavuša.
• He, he, pa kaže mi da vi nemate gaćice!
• Hi, hi, pa slabo vam radi taj sat, jer ja baš imam gaćice - kaže plavuša.
Tip se odmah uozbilji:
• Prokleta stvar! Mora da žuri jedan sat u napred!

Dogovaraju se Sveta trojica kuda će na odmor. Bog predloži:
• Možemo u Jerusalim, to je moj grad.
Sin će na to:
• Ma ne znam, poslednji put se nisam nešto proveo tamo. Ljudi kažu da svi putevi vode u Rim, pa možda i mi treba ...
A Sveti duh će usplahireno:
• Da, da, pa da posetimo Vatikan, ja tamo nikad nisam bio!

Jada se Mujo Fati:
• Komšija Ibro me ubio od batina!
• Pa što, crni Mujo?
• Ljut je na mene jer mu kradem Internet. Šta li će tek biti kad mu stigne račun za struju?

Pita komšija mladu cigančicu:
• Jesi li ti nevina?
Ciganka odgovara:
• Jesam bre, kako da nisam, deca da mi umru ako lažem ... !

Perica na seansi prizivanja duhova. Pita on:
• Hoću li završiti školu i naći pravu ljubav?
Duh odgovara pitanjem:
• Jesi jeo nešto?
Perica:
• Eee baba, zajebi, nemoj sada!

Razgovaraju dva prijatelja:
• U kom mesecu žene najmanje pričaju?
• U februaru.
• Zašto?
• Pa, ima samo 28 dana!

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Dođe deda kod popa da mu se ispovedi i kaze:
• Pope, pre neki dan baba se nagnula u zamrzivač i meni došlo nešto, ja mrknem babu, jel to greh?
Pop:
• Ne, nema tu ništa grešno, to je priroda i tako treba da bude.
Sutradan dođe i baba pa kaže:
• Pope, pre neki dan ja se nagnula u zamrzivač da vidim nešto a deda navalio, a meni sve onako dobro, jel to greh?
Pop:
• Ne naravno, bio je i tvoj muž juče i njemu sam rekao da je to prirodno i ne treba da brinete.
Baba:
• A da li smo i dalje dobrodošli u crkvu?
Pop:
• Naravno ...
Baba:
• Dobro, jer u Merkator više nismo ...

Posle jako dugo vremena u manastiru, pita monah igumana:
• Oče, jako sam dugo ovde, pa sam hteo da pitam, da li bih mogao, ono, znate već na šta mislim ... ?
• Naravno, sine, u uglu ti je bure sa rupom, pa uživaj do mile volje!
Mladi monah obavi posao, a pošto mu se jako svidelo, kasnije ode opet do igumana i ponovo ga upita:
• Oče, da li bih mogao i sutra ono, znate već na šta mislim ... ?
• Sine, naravno da možeš, i to svakim danom osim petkom!
• A što ne može petkom?
• Pa sine, petkom si ti u buretu!

Umre carinik i ode kod svetog Petra. Upita njega Petar:
• Oćeš li u pakao ili u raj?
Odgovara carinik:
• Ja bih negde između, ako može na granici.

Odlučili Crnogorci da pred grupom turista otvore grob i pokažu Njegoša! I učiniše to. Gledaju ga turisti sa čuđenjem ( e, junaka ), no jedno dete dobaci:
• Ma nije on Crnogorac!
Svi ga pogledaše, a direktor muzeja upita:
• A kako ti to znaš?
Na to će dete:
• A, đe su mu trenerka i mobilni?