Vrhunac pijanstva

Vrhunac pijanstva je kad uđeš u taksi i taksista te pita: • Gde ćeš? A ti mu kažeš: • Šta te briga!

Sudare se dva razroka čoveka na ulici i jedan drekne: • Pa zašto ne gledaš kud ideš? Drugi odgovori: • A što ti ne ideš gde gledaš?

Greške su za početnike, mi iskusni pravimo katastrofe!

Poslao policajac ženu i dete na more, a on će da im se pridruži nekoliko dana kasnije. Kada je konačno došao, odmah navali na ženu, a ona kaže: • Da li si ti normalan, pa dete je još uvek budno! • Dobro – kaže policajac – idemo na plažu. Noć je, tamo nema nikoga. Žena pristane i odu oni na plažu. Policajac opet navali, ali tek što je počeo, čuje glas: • Ej, šta radite vas dvoje? Policajac pogleda i vidi svog kolegu. • Znaš, kolega, bio sam dva meseca na terenu. Nije to lako, moram malo da se opustim. • Dobro, kolega, ajde, ... tebe prvi put vidim, ali ovu ispod tebe privodim već treći put!

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ... Reditelj viknu: • Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo. Seljak kaže: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Zaustavi policajac Cigu i pita ga: • Šta si pio? • Ništa, bate, osim piva! • Ajde, duvaj! - reče policajac, pružajući mu alkotest. • Marš bre, ja tebi da ga duvam, pederu jedan!

Perica je u prvom razredu osnovne. Učiteljica im objašnjava kako deca dolaze na svet. Nakon predavanja Perica digne ruku da nešto upita: • Da li moja baba može da ima decu? • Ne, Perice, ona je prestara za to. • Da li moja mama može da rodi? • Može. • Da li Marica što sedi iza mene može da ima decu? • Ne još, Perice, ona još nije zrela. Moći će tek za nekoliko godina. Perica se okrete ka Marici i reče: • Jesam li ti rekao, glupačo, da nemaš čega da se bojiš!

• Hajde Perice, pozdravi čiku! Kako se ono kaže kad gosti odlaze? • Kaže se: Hvala Bogu!

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko: • Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo? Mario odgovara: • Može, ali predstavićemo se kao Muslimani. Marko se brecnu: • Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi. Mario će ravnodušno: • Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed. Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ... • Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo? Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu: • Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Fata se šminka, a Mujo komentariše: • Što se mažeš, kao da će ti to pomoći? • Daj Mujo, pogledaj sebe kako si ružan. • Nisam ja takav oduvek, nego su me kao bebu zamenili u porodilištu.

Novi padeži kod Srba: • Koruptiv. Kome? Koliko? • Rokativ. Koga? Čime?