Tri puta na bis

Dva grobara, posle napornog dana, sede uz pivo. Kaže jedan drugom: • Uf, danas smo sahranjivali jednog od 150 kila, izmori nas ... Drugi odgovara: • Ma nije to ništa, mi danas sahranjivali nečiju taštu, narod je toliko aplaudirao da smo je tri puta vadili na bis!

Dođe Perica kući, a mama ga pita: • Sine, kako je bilo u školi? • Napeto! • Šta to pričaš, kako napeto? • Tako, spasao sam učitelja! • Ma, nemoj mi reći, junače moj! A kako? • Lepo. Zamisli, neko mu je stavio ekser na stolicu! • I ti si ga na to upozorio? • Ma ne, mama. U poslednji čas sam mu izmakao stolicu!

Učiteljica pita Pericu: • Ko je bio Mocart? • Svestrana ličnost. On je komponovao muziku za Nokiju. Bio je poslastičar, izmislio je Mocart kugle, a voleo je i da se kladi.

Pričaju dva matorca, pa prvi pita drugog: • Je l' možeš ti i dalje da jebeš? • Mogu, da kucnem u drvo! - kaže drugi. • Ma, mogu i ja da kucnem u drvo, nego je l' možeš da jebeš?!

Milojko dočekuje Živadina na kapiji: • Ajde, ajde! Slobodno uđi, ne obraćaj pažnju na psa! • Znači, nije opasan? ... Ne ujeda? • Upravo to oću da proverim, ... danas sam ga kupio ...

Smuvaju se Mujo i Italijanka, šetaju oni plažom, a Italijanka mu kaže: • Baciami amore! ( Poljubi me, ljubavi! ) • Kud da te bacim u more? Italijanka ponovi: • Baciami amore! • 'Ajd kad si tako navalila! Baci je Mujo u more, a Italijanka počne da vikče: • Aiuto, Aiuto! ( U pomoć, u pomoć! ) A Mujo će: • Ludačo, nije more ljuto, nego slano!

Mara ne želi seks pre braka, a Štef je nagovara: • Daj Mara, nebum do kraja, samo do pola. • Nemoj Štef, kaj bu selo reklo? • Daj Mara samo do pola, bu ti se dopalo! • Dobro, ali samo do pola - pristane Mara. Krene Štef i zaboravi što je obećao, pa ga metne do kraja. Sviđa se Mari pa kaže: • Stavi i drugu polovicu! • Ma ne Mara, dogovor je dogovor!

Kad neko kaže da gaji osećanja, ja ga zamišljam kako ih seje, zaliva, đubri, ubere, osuši, ... i na kraju popuši.

Seljak Rade kuka kako nema para i ne radi nigde. Ode kod svog kuma koji radi u pošti kako bi mu pomogao da se zaposli. • Kume, daj nešto da radim, zaposli me negde, pomagaj. • Gde da ti nađem posao, znaš kakvo je stanje. • Ma daj bilo šta! • Pa, uskoro će izaći konkurs za poštara, prijavi se, srediću da te prime. • Jok, kume, znaš da sam nepismen, nemam ni jednu godinu škole, ne mogu da radim kao poštar. • Onda idi u Ameriku, ima neka fizikalija i dobro se plaća. Ode Rade u Ameriku, radi po celi dan. Nakon nekoliko godina kupi kuću, kola, para koliko hoćeš. Preseli se u Meksiko, oženi se, žena bogatašica. Kupi on ranč u Meksiku, napravi ogromnu farmu na njoj i veliku kuću. Dođu ljudi iz naftne kompanije kod njega i kažu mu da ima nafte na njegovom ranču. Dogovore sa sa njim da im dozvoli da rade na iskopavanju nafte i naprave ugovor vredan milione dolara. Rade oduševljen! Ostaje još samo da potpišu ugovor. Kaže čovek iz naftne kompanije: • Rade, potpiši ovde. • A ne mogu ja, daj mojoj sekretarici. • Rade, moraš baš ti da potpišeš. • Ne mogu, ja sam nepismen, nemam ni jednu godinu školovanja. • Kako si nepismen?! Odakle ti ovolike pare kada si nepismen? Šta bi tek bio da si pismen? • Eh, da sam pismen, bio bih poštar u selu!

Priča deda unucima kako je bilo u ratu: • I tako ja stojim na strazi, kad naiđoše četiri Nemca ..., deco ja sam se usr’o! Deca pitaše: • Što nisi pobegao? Deda procedi kroz zube: • Ma, tad sam pobegao, nego ..., sad sam se usr’o!

Jedne godine sam tašti za Božić kupio parcelu na groblju. Sledeće godine me je pitala šta sam joj sada kupio. Odgovorio sam joj: • Ništa gospođo, ni poklon od prošle godine niste iskoristili ...