VICOTEKA

Došao peder na benzinsku pumpu. Pogleda levo, pogleda desno, nema nikoga! Uzme crevo, stavi ga sebi u guzicu i počne da radi ... Vidi ga pumpadžija kroz izlog i vikne:
• Hej, budalo, šta to radiš?! To je dizel!
• A meni super! - kaže peder.

• Tajo, tajo, dođi brzo neko je umro.
• Sine vidiš da igram poker, tako da prvo reci ko je umro i gde, pa da razmislim.
• Ne znam tajo, ali mama kaže da je bolje da dođeš odmah.
• Mama kaže, a? A plače li majka?
• Ne.
• Kuku, neko mi je moj umro.

Perica:
• Tata, gori jelka!
Tata:
• Sine, ne kaže se gori jelka, već sija jelka!
Perica:
• Tata, sijaju zavese!

Telefon zvoni noću ... Mujo reče:
• Ako je to za mene onda reci da nisam kod kuće.
Fata odgovara pozivaocu:
• Mujo je kod kuće.
Mujo ljutito viknu:
• Pa jesi li ti normalna?!
Fata odbrusi:
• Ćut' bolan, to je za mene!

Dolazi Mujo s posla, umoran k'o pas i gladan, ulazi u kuću, skida cipele i kaput i pravac kuhinja, kad tamo nema nikoga. Mujo ode u dnevnu sobu, kad tamo Fata leži na kauču u izazovnom donjem rublju i zavodnički mu se smeška. Mujo je ošine pogledom:
• Šta je, bona, opet ti zagoreo ručak?

• Gde ti je devojka?
• Topi slaninu.
• Klali ste svinju?
• Ma jok, sunča se!

Muž, zavaljen na fotelji, doviknu ženi:
• Daj Milena, pogledaj šta je tom detetu?! Mnogo se dere!
• Pa, šta `oćeš, ... možda da ga stavim na vibraciju?

Mladić se obraća ocu svoje devojke:
• Imam čast da zatražim ruku vaše ćerke. Mada je to samo puka formalnost.
• Ko kaže da je to formalnost? Njena majka?
• Ne, ... ginekolog!

Obilazi Vučić penzionere. U opštoj gužvi i histeriji, jedna baba se oklizne i padne. Vučko pritrči i pomogne joj da ustane.
• Sinko, baš si ljubazan - reče baba - kako baba da ti se oduži?
• Bako, na sledećim izborima, glasajte za mene.
• Sine, pa baba je pala na dupe, a ne na glavu.

U braku je najvažnija pažnja, jer ako je nema, uhvatiće Vas u švaleraciji. Zato morate dobro paziti.

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...