VICOTEKA

• Radiš li ti nešto?
• Da, ja sam “personal assistant of the executive technical head manager”!
• `Ajde, kaži  ti to po naški.
• Dodajem alat majstoru ...

Pitaju Crnogorca:
• Opišite sebe u dve reči!
Crnogorac:
• Lenčuga!
• Ali, to je jedna reč ...
• O tome ti pričam!

Vraća se gazda sa puta, pa pita Lalu šta ima novo na imanju:
• Ništa gazda, samo nam je pas crk'o ...
• Jaoo, pa naš verni pas ... A od čega Lalo?
• Davali smo mu konjskg mesa, gazda ...
• Što ste psu davali konjsko meso, zaboga?
• Pa od onih vaših konja ...
• Šta je bilo sa konjima?
• Crkli su dok su vukli vodu ...
• Zašto su konji vukli vodu?
• Pa gasili smo štalu, gazda ...
• Šta je bilo sa štalom?
• Zapalila se od kuće ...
• Kako se kuća zapalila?
• Pa od sveća ...
• Šta će sveće u kući kad imamo lampu?
• Pa gospa-Ljubi smo davali nedelju dana, gazda ...
• Štaaaaa! Majka mi umrla?!
• Paaaa da, gazda. Od žalosti za gospon Čedom koji je ...
• Neeee! I otac mi je pokojni?!
• Jeste gazda, dobio je šlog kada je video da je vaša gospođa Slavica pobegla sa komšijom Perom ...

Ide Perica ulicom i sretne ga nastavnik:
• Dobar dan, Perice. Znaš li, molim te, koliko je sati?
• Pola tri, nastavniče.
• Dobro, Perice, sedi.

Pita učiteljica Pericu:
• Perice, kako se zovu stanovnici Londona?
• Ne znam, učiteljice, ima ih preko tri miliona.

• Šefe, kada će ženidba?
• Nemam ja potrebu za ženidbom, ... ja imam dve sestre koje mi kuvaju, peru, peglaju, spremaju stan, ...
• Znam šefe, ali ne mogu sestre baš u svemu da zamene ženu, ako me razumete!?
• Što? Pa, nisu to moje sestre  ...

Tri predstavnice lepšeg pola prijavile se za kviz. Pita voditelj prvu ženu:
• Gde su žene najkovrdžavije?
• U Africi – odgovori ova.
• Vrlo dobro ... A vi – obraća se drugoj – znate li šta to ima muškarac, što žena neobično voli da drži u ruci?
• Znam, platu – odgovori ona.
Tog časa treća žena ustade i pođe ka izlazu iz studija, objašnjavajući:
• Ovo nije kviz za mene. Pogrešila bih već kod prva dva pitanja.

Bračni par hoće da kupi stari zamak. Prilikom razgledavanja pitaju oni vlasnika:
• Da nema ovde slučajno duhova?
A vlasnik odgovara:
• Budite bez brige, ja ovde živim već 500 godina i nisam video ni jednog!

Ako je ženi srce od kamena, tu ni tucanje ne pomaže.

• Kolege se na Vas žale da se ponašate u firmi kao da ste sam Bog!
• Pa, ... ja to i jesam!
• A kako ste došli do toga?
• Jednostavno, ... kada sam počeo da mu se molim, shvatio sam da pričam sam sa sobom.

Pre neko veče izašao sam sa prijateljima u noćni provod. Bilo je odlično i ubili smo se pivom. Znao sam da sam mrtav pijan i uradio sam nešto što nisam uradio godinama - otišao sam kući autobusom. Da au–to–bu–som! Stigao sam kući bezbedno i bez nevolja!
P.S.: Ovo me stvarno oraspoložilo budući da nikada ranije nisam vozio autobus!