VICOTEKA

Mladić razgovara telefonom sa svojom devojkom:
• Ljubavi, kako te samo volim! Za tebe bih preplivao okean, popeo se na vrh Himalaja, ma ...
• Dragi, kako si ti sladak, ‘ajde dođi do mene, sama sam.
• Jao, nemoj večeras, pada neka dosadna kišica!

Razgovaraju dva 70-godišnjaka. Žali se jedan:
• Ja sam izlapeo skroz, sve zaboravljam, gde sam šta ostavio ... šta sam radio ... Drugi će:
• Ja sve znam, dao mi doktor lekove i meni je odlično!
• Koje lekove? Kako se zovu?
• Joj, kako se zvaše, ono cveće ... Ono što se nosi na slavu?
• Šta, ljiljani?
• Ma nije, ono što se nosi i na groblje ...
• Karanfili?
• Ma jok bre ... Lepo cveće, ima raznih boja ... lepo miriše ... ima trnje ...
• Ruže?
• A, da!, Ružo ..., kako mi se zove onaj lek što mi dao doktor?!

Ulazi čovek kod doktora:
• Doktore ja sam impotentan.
• Samo opušteno.

Kaže kupac prodavcu:
• Dajte mi prašak protiv buva.
• Za koliko?
• Ne znam, nisam ih prebrojao.

Pita mali Piroćanac tatu Piroćanca:
• Tatko, tatko, jel' mogu da gledam TV?
Piroćanac mu odgovara:
• Možeš, ali nemoj da ga pališ, skupa struja!

Ulazi baba u sex shop i pita:
• Doooobaaaarrr dan, iiimmate li vvviiiibratorrr maaarke S&S?
• Imamo - kaže prodavac.
Na to će baba:
• Rrrreciii miii kkaakooo seee gaaaasi?!

Psiholozi tvrde da je za dobro raspoloženje potrebno zagrliti osam ljudi, ... ili mlatnuti jednog ...

Crnogorac jede nekakvo pecivo u pekari i nađe dlaku. Priđe prodavačici i upita:
• A, đevojko, sa čim je ovo pecivo?
• Sa jajima, kaže ona.
• E pa, drugi put obrijte jaja.

Milojku je rođendan i Smiljana ga pita šta bi želeo kao poklon. Milojko će:
• Pušku.
• Ne, puška nikako!
• Ipak, ja bih pušku ...
• Rekla sam ti, Milojko, puška NE!
• Ali ja bih pušku.
• Poslušaj me i odaberi nešto drugo!
• Ipak, ja želim pušku.
• Rekla sam ti, puška nikako! Pa, jebote - ko ovde odlučuje, a?!
• Ti. Ali, kad bih imao pušku ...

Mladi bračni par se uselio u tek kupljeni stan. Sledećeg jutra, dok su doručkovali, žena pogleda kroz prozor i spazi komšinicu kako širi veš na svom balkonu.
• Kako joj je prljav veš! Ne mogu da verujem. Pa isto kao da ga nije ni oprala - rekla je - možda joj je loš prašak, a možda uopšte i ne zna da pere, jadnica.
Muž je ćutke posmatrao, i činilo se da ga to nije zanimalo. Ali svaki put kad je komšinica širila veš, padali bi isti komentari. Iz dana u dan.
Mesec dana kasnije, žena je bila u čudu kad je videla da je komšinicin veš čist kao sneg. Reče mužu:
• Pogledaj, konačno je naučila da pere. Ko li ju je samo naučio?
Muž odgovori:
• Niko! Ja sam oprao naše prozore.

Ugledavši izgrebano lice i modricu na oku, Pera upita prijatelja:
• Šta ti je to, odakle ti te modrice?
• Ma ćuti, ne pitaj, borio sam se za čast jedne dame!
• Stvarno, i ... šta se desilo?
• Pa, ... uspela je da je sačuva!