VICOTEKA

Razgovaraju dve prijateljice:
• Joj, što si mi lepa na ovoj slici! Od kad je to?
• Od pre 15 kila!

• Je l' slaviš Dan zaljubljenih?
• Ne slavim brate, ja sam Srbin, slavim Svetog Trifuna! A ti?
• Ni ja isto ništa ne jebem!

Direktor saopštava mladom službeniku:
• Strašno mi je žao što moram da Vas otpustim, bili ste mi kao rođeni sin, ... lenj, bezobziran i nezahvalan!

Žena je bila u krevetu sa ljubavnikom kada je čula glas muža koji je ulazio u kuću.
• Požuri, - rekla je, - stani u ćošak.
Namazala ga je bebi uljem, a onda posula puderom.
• Ne miči se dok ti ne kažem, - rekla je - Pretvaraj se da si kip.
• Šta je ovo?- Pitao je muž kada je ušao u prostoriju.
• To je kip, - odgovorila je - Petrovićka je kupila jedan, meni se svidelo pa sam i ja nabavila sličan.
Bez daljeg komentarisanja otišli su u krevet na spavanje. Oko dva posle ponoći, muž je izašao iz sobe i posle nekoliko minuta vratio se sa pivom i sendvičem.
• Evo, - rekao je kipu, - uzmi ovo. Ja sam tako dva dana stajao kod Petrovića, mogao sam da cknem od gladi.

Sede dva penzionera na Kalemegdanu pa jedan pita onog drugog:
• Je li, kako te služi ona stvar?
• Isto kao ova naša omladina – ima šta da radi, al’ ne voli da se diže. A tebe?
• E, mene kao stara devizna štednja – imaš je, al’ ne možeš da je podigneš.

Danas radnici istovaraju neku robu iz kamiona, ja stanem kraj njih i zapalim cigaru, ko ga jebe, ... neka narod misli da sam im šef!

Avion se srušio na sred groblja. Policija pronašla 10.000 mrtvih.

Razgovaraju dvojica prijatelja:
• Kako je bilo na sastanku sa onom plavušom?
• Pa, polovično!
• Kako polovično?
• Ja sam došao, a ona nije!

Seljak Rade kuka kako nema para i ne radi nigde. Ode kod svog kuma koji radi u pošti kako bi mu pomogao da se   zaposli.
• Kume, daj nešto da radim, zaposli me negde, pomagaj.
• Gde da ti nađem posao, znaš kakvo je stanje.
• Ma daj bilo šta!
• Pa, uskoro će izaći konkurs za poštara, prijavi se, srediću da te prime.
• Jok, kume, znaš da sam nepismen, nemam ni jednu godinu škole, ne mogu da radim kao poštar.
• Onda idi u Ameriku, ima neka fizikalija i dobro se plaća.
Ode Rade u Ameriku, radi po celi dan. Nakon nekoliko godina kupi kuću, kola, para koliko hoćeš. Preseli se u   Meksiko, oženi se, žena bogatašica. Kupi on ranč u Meksiku, napravi ogromnu farmu na njoj i veliku kuću. Dođu ljudi   iz naftne kompanije kod njega i kažu mu da ima nafte na njegovom ranču. Dogovore sa sa njim da im dozvoli da rade   na iskopavanju nafte i naprave ugovor vredan milione dolara. Rade oduševljen! Ostaje još samo da potpišu ugovor. Kaže čovek iz naftne kompanije:
• Rade, potpiši ovde.
• A ne mogu ja, daj mojoj sekretarici.
• Rade, moraš baš ti da potpišeš.
• Ne mogu, ja sam nepismen, nemam ni jednu godinu školovanja.
• Kako si nepismen?! Odakle ti ovolike pare kada si nepismen? Šta bi tek bio da si pismen?
• Eh, da sam pismen, bio bih poštar u selu!

• Tajo, tajo, dođi brzo neko je umro.
• Sine vidiš da igram poker, tako da prvo reci ko je umro i gde, pa da razmislim.
• Ne znam tajo, ali mama kaže da je bolje da dođeš odmah.
• Mama kaže, a? A plače li majka?
• Ne.
• Kuku, neko mi je moj umro.

Verovao sam u bolje sutra. Na žalost, sutra je ponedeljak.