Malo je nagluva

Došao komšija do komšinice na kafu, kad u njenom dvorištu Ðoković i Federer igraju tenis: • Pa, šta je ovo? - pita on. • Ma pusti, dobila sam zlatnu ribicu koja ispunjava želje, ali je malo nagluva. • Kako nagluva? - pita komšija. • Pa lepo, nagluva, slabo čuje. • A, bi li mi je pozajmila na jedan dan? • Ma hoću, ali lepo ti kažem da je nagluva. Drugo jutro dolazi opet komšija kod komšinice, potpuno ljut i vraća joj zlatnu ribicu: • Jebala te ova zlatna ribica, nije samo nagluva, nego je gluva, skroz na skroz! • Kako, šta je bilo? - pita ona. • Ja tražim lovu, ona mi da sovu, ja tražim novce, ona mi da ovce, ja tražim pare, ona mi da jare, ... • A, šta si mislio, da sam ja tražila dobar tenis?!

Zatekne muž ženu u krevetu sa drugim, pa počne da viče i da je vređa, a žena će smireno: • Pazi šta govoriš u prisustvu mog advokata.

Došao Piroćanac u poljoprivrednu apoteku da kupi sprej protiv mušica. Prodavac mu ponudi dva spreja: • Ovaj košta 100 dinara i ubija oko 1.000 mušica, a ovaj vam košta 50 dinara i ubija oko 500 mušica. Piroćanac se okrene i pođe iz radnje. • Pa kuda ćete? – upita prodavac. • Da si izbrojim mušice, odgovori Piroćanac.

Izviđači vežbaju preživljavanje u prirodi: • Imam dobru i lošu vest. Prvo loša: ručak su kišne gliste. A evo i dobre: nema dovoljno za sve.

Udala se Leposava za Milojicu, a njegova porodica je bila izuzetno siromašna. Kako je htela da se pokaže kao dobra domaćica, reši da malo dovede kuću u red i upita svekra: • Jel' imate pajalicu, hoću da obrišem prašinu. • Nemamo, snaho! Ona ne bi lenja, odseče svekru kosu, napravi od nje pajalicu i obrisa prašinu. Malo zatim zatreba joj četka da oriba pod, ali pošto svekar reče da nemaju ni četku, ona mu, bez imalo premišljanja odseče bradu, napravi četku i oriba pod. Kasnije kad se mladi Milojica vratio s posla, ugledao je oca na drvetu, pa mu doviknuo: • Oče, zar si poludeo? Što si se popeo na to drvo? A otac mu odgovara: • Ne pitaj me ništa, sine, eno Leposava pravi kolače, pa se plašim da joj ne zafale jaja.

Razgovaraju dva filozofa pa će jedan: • Kolega, nalazite se u pustinji, imate jabuku u ruci i napada vas lav. Kako ćete doći do Rima? Ovaj drugi ga gleda zbunjeno i vrti glavom, a prvi će: • Bacite jabuku u vazduh, a poznato je da jabuka ne pada daleko od stabla. Popnete se na to stablo i kad vidite da Vas lav ne može dohvatiti odahnete, i “padne vam kamen sa srca”. Taj kamen pogodi lava u glavu i ubije ga. Kad vidite da je lav mrtav, Vi ste srećni, tačnije, “Vi se na konju”, na tom konju krećete na put, a poznato je da svi putevi vode u Rim.

Pričaju dva matorca, pa prvi pita drugog: • Je l' možeš ti i dalje da jebeš? • Mogu, da kucnem u drvo! - kaže drugi. • Ma, mogu i ja da kucnem u drvo, nego je l' možeš da jebeš?!

Koji auto možeš da voziš 120 km/h po neasfaltiranom putu? • Službeni.

Ne jebe lep, već bogat. Ne lažite ove uporne, dosadni su.

Srele se dve prijateljice. Kаže jedna: • Joj draga, što si se tako ugojila? Odgovara druga: • Ma nisam, još sam i smršala. Nisi me videla pre mesec dana. Bila sam kao što si ti sada!

Mujo u autobusu daje svoju kartu kontroloru, on gleda, gleda, ... pa mu kaže: • Gospodine, ovo je dečija karta! A Mujo će: • Eto vidite koliko sam dugo čekao autobus!