VICOTEKA

Došao komšija do komšinice na kafu, kad u njenom dvorištu Ðoković i Federer igraju tenis:
• Pa, šta je ovo? - pita on.
• Ma pusti, dobila sam zlatnu ribicu koja ispunjava želje, ali je malo nagluva.
• Kako nagluva? -  pita komšija.
• Pa lepo, nagluva, slabo čuje.
• A, bi li mi je pozajmila na jedan dan?
• Ma hoću, ali lepo ti kažem da je nagluva.
Drugo jutro dolazi opet komšija kod komšinice, potpuno ljut i vraća joj zlatnu ribicu:
• Jebala te ova zlatna ribica, nije samo nagluva, nego je gluva, skroz na skroz!
• Kako, šta je bilo? - pita ona.
• Ja tražim lovu, ona mi da sovu, ja tražim novce, ona mi da ovce, ja tražim pare, ona mi da jare, ...
• A, šta si mislio, da sam ja tražila dobar tenis?!

Bili Slovenac, Bosanac, Srbin i Crnogorac u jednom avionu. Iznenada, avion se pokvari i počne da pada. Pošto su u avionu bila samo tri padobrana, a njih četvorica, svaki počne da se otima za padobran. Kaže Crnogorac:
• Nas je malo. Ako ja poginem, biće nas još manje.
Bosanac mu da padobran. Zatim kaže Slovenac:
• Mi Slovenci smo pametni ljudi, šteta bi bilo da ja poginem. Srbin mu da padobran. Slovenac i Crnogorac iskoče, a Bosanac kaže Srbinu:
• Šta ćemo ja i ti, jarane? Nas dvojica, a jedan padobran.
Srbin odgovori:
• Ne brini se ti ništa, imamo mi dva padobrana. Ja sam Slovencu dao ranac – on je pametan, smisliće nešto do zemlje.

Dođe Ciga kod doktora i kaže:
• Doktore, moja žena je mnogo bolesna. Ne znam šta joj je.
Kaže doktor:
• Dovedi ti sutra ženu na kontrolu pa ćemo da vidimo šta joj je.
Dođe žena na kontrolu i doktor je pregleda. Posle toga doktor kaže Cigi:
• Tvoja žena je mnogo bolesna i za mesec dana će umreti.
Pita Ciga:
• Pa dobro šta ja da radim?
• Ništa. Vodi je u banju, šetaj je na svežem vazduhu, kupaj je u bazenu i maži je blatom.
Ode Ciga kući. Kad je došao kući, žena ga pita:
• Šta će biti sa mnom?
• Ništa. Rekao mi doktor da te vodim u banju, da te šetam po svežem vazduhu i da te mažem blatom.
• A što da me mažeš blatom?
• Da bi se što pre navikla na zemlju!

• Mujo, ti si kao slika! - kaže Fata.
• Kako to? - upita Mujo.
• Gore portret, a dole mrtva priroda!

Tužila Persa Lalu za silovanje. Na sudu priča:
• Strovalio me s leđa ... pa izvadio đoku ...
• To ne može da stane u zapisnik, izvadio je, hoćete reći, penis.
• Da. Strovalio me u bašti, pa izvadio ono ... ono, gos'n sudija, što ne može u vaš zapisnik da stane, ali može u moju pičku!

Dovodi otac sina starom mudracu. Upita mudraca:
• Možeš li podučavati mog sina?
• Mogu, ali moraćeš platiti.
• Koliko?
• 50 zlatnika!
Otac će, neprijatno iznenađen:
• Pa to je stvarno previše, za taj novac mogu kupiti konja.
• Kupi - odgovara mudrac - pa ćeš ih onda imati dva ...

Posetio Srbin šeika pa mu se hvali:
• Ja imam deset sinova, još jedan pa čitav fudbalski tim.
A šeik će na to:
• Ja imam 17 žena. Još jedna pa celi teren za golf.

Dođe udovica kod Svetog Petra i pita može li videti svog pokojnog muža. Kaže Sveti Petar:
• Naravno! - uzme jednu knjigu i počne tražiti. Zatvori knjigu i kaže:
• E, među anđelima nije.
Onda traži u drugoj pa kaže:
• Nije ni u čistilištu. Nema ga!
Uzme još jednu knjigu, traži, pa će:
• Nije ni među onima proglašenim blaženim ili svetima.
Najednom se priseti i upita udovicu:
• Koliko ste dugo bili u braku?
Udovica:
• Pa nekih 50 godina ...
Na to će Sveti Petar uzimajući novu knjigu:
• Pa što ne kažete da je među mučenicima ...

• Šta radiš?
• Ništa.
• Pa to si i juče radila?!
• Nisam završila ...

Radio Mujo u rudniku uglja, i jednog dana dogodi se nesreća u njegovoj smeni. Dosta njegovih kolega je poginulo, a među njima i cela Mujina ekipa. Mujo je bio povređen i kad se vratio kući posle mesec dana provedenih u bolnici, upita ga Fata:
• Bolan, Mujo, je l' znaš da su sve komšinice dobile odštetu od 50 hiljada eura za poginule muževe, a ja hiljadu za tvoju povredu?
• Ne, Fato, al' neka su!
Fata ga pogleda ispod oka i upita:
• Ma jest', al' reci ti meni, gde si ti bio kad se urušilo?
Mujo slegne ramenima i odgovori:
• U WC-u.
Fata zatrese glavom i reče odlazeći u kuhinju:
• E, moj Mujo, kad god se pare dele, ti negde sereš.

Dolazi Piroćanac kod vulkanizera da mu zakrpi kurton, a ovaj mu odgovara:
• Ne krpimo kurtone!
Poče Piroćanac da ga moli i da dosađuje, pa ovaj popusti i zakrpi mu kurton. Ne prođe dugo, kad ovaj opet dolazi na krpljenje, i ovaj mu ga zakrpi. Dolazi on i treći put, a vulkanizer ga dočeka iznerviran:
• Dva puta sam ti ga krpio, šta više ‘oćeš?!
• Ma nisam sad došao da mi ga zakrpiš, nego da mi ga balansiraš.