VICOTEKA

Došao komšija do komšinice na kafu, kad u njenom dvorištu Ðoković i Federer igraju tenis:
• Pa, šta je ovo? - pita on.
• Ma pusti, dobila sam zlatnu ribicu koja ispunjava želje, ali je malo nagluva.
• Kako nagluva? -  pita komšija.
• Pa lepo, nagluva, slabo čuje.
• A, bi li mi je pozajmila na jedan dan?
• Ma hoću, ali lepo ti kažem da je nagluva.
Drugo jutro dolazi opet komšija kod komšinice, potpuno ljut i vraća joj zlatnu ribicu:
• Jebala te ova zlatna ribica, nije samo nagluva, nego je gluva, skroz na skroz!
• Kako, šta je bilo? - pita ona.
• Ja tražim lovu, ona mi da sovu, ja tražim novce, ona mi da ovce, ja tražim pare, ona mi da jare, ...
• A, šta si mislio, da sam ja tražila dobar tenis?!

Ispraća Fata svog Muju na pecanje, rečima:
• Bolan Mujo, ako šaran bude skup, ti uzmi štuku ili smuđa!

Ulazi turista sa ženom u kafanu u Crnoj Gori i zove kelnera:
• Molim vas, dve kafe - jednu gorču i jednu slađu.
• E, jado, nemam ti ja džezvu na pregrade.

Plavuša u sudnici, u svojstvu optužene. Sudija:
• Zašto ste otrovali komšije?
Plavuša:
• Pa, ... prodavac u poljoprivrednoj apoteci mi je rekao kako je bube najbolje trovati zajedno sa komšijama ... !

Kada ste u govnima do grla, važno je da vam kolena ne klecaju.

Jedne godine sam tašti za Božić kupio parcelu na groblju. Sledeće godine me je pitala šta sam joj sada kupio. Odgovorio sam joj:
• Ništa gospođo, ni poklon od prošle godine niste iskoristili ...

Čudi se mladi Crnogorac:
• Nikako ne mogu da shvatim kako su naši đedovi mogli da žive bez svetla, televizora, interneta, kola i deterdženta?
Odgovora mu stariji:
• Pa i nijesu mogli. Vidiš li, avetinjo, da su svi pomrli?

Pušite, pijte, hranite se nezdravo, ... jer glupo bi bilo da umrete samo od stresa ...

Idu ulicom Milo i Toma, ugledaju 100 EUR na ulici. Toma kaže:
• Mi Srbi, se ne saginjemo!
Milo će na to:
• Naša država je ekološka država - i stavi pare u džep.

Ulazi čovek kod doktora, sav se trese i pita:
• Doktore, ima li ova moja treskavica veze s tim što me je otac napravio na veš mašini?
Doktor ga gleda i reče:
• Nema, i mene je moj napravio na gramofonu i vidiš nije mi ništa, i vidiš nije mi ništa, i vidiš nije mi ništa, i vidiš nije mi ništa ...

Kaže jedna komšinica drugoj:
• Komšinice, može li oklagija na pola sata?
A, ova će:
• Ne može, ... i ja čekam muža!