VICOTEKA

Došao čovek sa privremenog rada iz Nemačke kući u svoje selo, pa mu žena skuvala pasulj. Posle pojedenih nekoliko tanjira on prdnu i zasmrde celu kuću. Žena ga prekori:
• Kako možeš tako, kum ti je na vratima, a ti usmrdiš kuću!
• Ne brini ništa - reče on i izvadi sprej sa mirisom borove šume, pa poprska sobu.
Dođe kum:
• Kume, osećaš li nešto?
• Jok.
• Ma 'ajde, napregni nos ... moraš bar nešto da osetiš.
• Aha! Osećam, ... sad osećam ... kao da se neko usrao u borovoj šumi.

Stopira Mujo do Zenice, kad odjednom provala oblaka i velika oluja. Gusta kiša, jadni Mujo ne vidi ni prst pred okom, kad odjednom ugleda svetla nekog auta koji se približavao. Stane auto, Mujo bez pitanja uskoči u njega, a u autu nema nikoga. Polako auto opet krene, Mujo se čudi, kad ispred njih pojavi se krivina, pa Mujo poče da se moli i zapomaže od panike. Nije mogao ni da mrdne od straha, kad odjednom pojavi se ruka za volanom i poče da ga okreće. I tako par krivina.
Mujo više nije mogao da izdrži, nego iskoči iz auta, pa otrča do prvog grada i pravo u kafanu. Naruči Mujo rakiju i poče ljudima da priča šta mu se dogodilo. Vide ljudi da je Mujo sav uplašen, nije ni pijan, znači mora biti živa istina. Kad nakon pola sata u istu kafanu uđoše Huso i Haso, pa videvšu Muju reče Huso:
• Bolan Haso, eno ga onaj što nam je uskočio u auto dok smo ga mi gurali!

Kad smo dobili ćerku, ... e to je bio cirkus! Neprospavane noći, plač bebe u sitne sate. Kaže komšija prolazeći:
• Dobro jutro komšija? Kako je mala Sofija?
• Ništa ne pitajte komšija, ... cele noći nismo oka sklopili, ... baš mi je loše celo jutro!
• A Lena ? Kako je mlada mama Lena?
• Pa ja sam Lena, komšija, ... a Vule izgleda još gore od mene!

Pita nastavnica Pericu:
• Šta je bilo posle smrti cara Lazara?
• Sahrana - odgovori Perica!

Pita drugarica plavušu:
• Kako je bilo u bioskopu?
Plavuša odgovara:
• Joj ćuti, bilo je grozno! Morala sam tri puta da menjam mesto.
• Zar te neko dirao?
• Da, ali tek na četvrtom mestu.

Saobraćajni policajac zaustavlja automobil zbog prekoračenja brzine:
• Gospodine vozili ste 140 Km/h a dozvoljeno je 100.
Vozač poče da sebrani:
• Pa ne znam baš da li je bilo tako. Programirao sam na „cruise control“ da vozim 100 Km/h. Možda vaš radar nije skoro atestiran?
Ne dižući pogled, njegova žena koja je sedela pored njega i štrikala reče:
• Ne budi lud dušo, pa znaš da naš auto nema „cruise control“.
Dok je policajac pisao kaznu, vozač se okrenu prema svojoj ženi i zaurla:
• Možeš li ti držati jezik za zubima nekada?
Žena se osmehnu i reče:
• Možeš biti srećan što te je „radar detector“ opomenuo na vreme, pa si sa 200 usporio na 140 Km/h.
Tada policajac poče da piše i drugu kaznu zbog ilegalnog posedovanja „radar detectora“, a vozač se prodera na ženu:
• Prokleta ženo, da li ti ikada ćutiš? Začepi gubicu!
Policajac pogleda dalje i reče:
• A moraću da vas kaznim i zato što niste stavili sigurnosne pojaseve!
Tu vozač poče pravdanje:
• Vidite gospodine, imao sam pojas, ali sam ga skinuo kad ste me zaustavili da bih izvadio vozačku dozvolu koja mi je u zadnjem džepu pantalona.
Na to će njegova žena:
• Dragi, znaš i sam da nisi imao pojas, jer ti nikada ne stavljaš sigurnosni pojas dok voziš.
I dok je policajac počeo da piše i treću kaznu vozač divljački dreknu na svoju ženu:
• Zašto već jednom ne ućutiš?
Policajac pogleda u ženu pa je upita:
• Gospođo, da li vaš suprug uvek ovako razgovara sa vama?
A žena će na to:
• Ne uvek, gospodine, samo kad popije ...

Ne znam zašto se svi ljute na političare?! Pa, nisu oni ništa uradili.

Na Severnom polu razgovara porodica belih medveda:
• Mama, jesmo mi li stvarno čistokrvni beli medvedi?
• Jesmo, sine.
• A jesu li i tvoji roditelji čista rasa? Ne znaš za nekog da ima krvi šumskog medveda?
• Da, i oni su skroz beli medvedi.
• Tata, a tvoji roditelji? Jesu li i oni skroz beli?
• Jesu sine.
• Hm, ... a njihovi roditelji?
• Što se sad ti odjednom tako raspituješ da li si sto posto polarni medved?
• Zato što sam se smrzao kao pička ...

Ove nove boce Coca-Cole sa imenom su dobre kada se nosi urin na analizu.

Prvi put u životu držim sve konce u svojim rukama. ... Nastaviću sa heklanjem.

Tri trgovca se hvale:
• Juče sam prodao slepcu televizor.
• Nije to ništa, može da ga sluša! Ja sam prekjuče prodao radio gluvom čoveku.
• Ni to nije ništa, ja sam prodao plavuši sat - kukavicu.
• Pa, šta tu ima čudno? - pitaju prva dvojica.
• Uz to sam joj prodao i 100kg hrane za ptice.