VICOTEKA

Došao čovek sa privremenog rada iz Nemačke kući u svoje selo, pa mu žena skuvala pasulj. Posle pojedenih nekoliko tanjira on prdnu i zasmrde celu kuću. Žena ga prekori:
• Kako možeš tako, kum ti je na vratima, a ti usmrdiš kuću!
• Ne brini ništa - reče on i izvadi sprej sa mirisom borove šume, pa poprska sobu.
Dođe kum:
• Kume, osećaš li nešto?
• Jok.
• Ma 'ajde, napregni nos ... moraš bar nešto da osetiš.
• Aha! Osećam, ... sad osećam ... kao da se neko usrao u borovoj šumi.

Jednom sam probao da pronađem sebe i od tada mi se gubi svaki trag!

Došao Mujo iz kafane u sitne sate i navali na Fatu. Ona hladna ko špricer.
• Koji ti je kurac večeras? - besno je upita Mujo.
• Treći - iskreno će Fata.

Mali Perica je strašno želeo 100 eura. Svakog dana je molio Boga da mu ih pošalje, ali nikako da dođu. Odluči on da mu pošalje pismo, ali u pošti nisu znali šta bi sa pismom upućenim Bogu, pa su ga poslali u Vladu. Vučića je pismo strahovto ganulo i odluči da pošalje Perici 5 eura, jer šta će malom Perici čitavih 100 eura. Dobio Perica 5 eura, oduševio se odgovorom i odluči da pošalje pismo zahvalnosti Bogu:
• Dragi Bože, puno ti hvala što si mi poslao lovu. Samo, nemoj više da šalješ preko Vlade jer su lopovi maznuli 95 eura. Tvoj Perica.

• Zašto su brushalteri skuplji od muških gaća?
• Zato što je mleko uvek skuplje od jaja ...

Ide čovek pustinjom i moli se Bogu:
• Molim te, Bože, daj mi nešto da pojedem. Nisam jeo danima!
Na sledećoj peščanoj dini naiđe na brdo majoneza i pojede ga. Sledećeg dana opet ogladni i pomoli se Bogu da mu stvori hranu. Ubrzo naiđe na dva brda majoneza i pojede. Trećeg dana ide pustinjom i naiđe na diva kako cedi bubuljice.

Idu dve palačinke putem. Jedna ide napred, a druga za njom. Prva palačinka kaže onoj drugoj:
• Hajde, požuri malo!
Ova joj odgovori:
• Ne mogu, žuljaju me orasi!

Mujo došao po Hasu mrtvačkim kolima, da izađu u grad. Haso, kad je video vozilo, prozbori:
• Bolan Mujo, ja ti tu ne ulazim!
Mujo:
• `Ajde Haso ne budali, ljudi umiru da uđu u njih, a ti mi tu nešto kenjaš!

Mladi terazijski Crnogorac otvorio firmu u Beogradu. Prvi radni dan na poslu sedi on u kancelariji, kada ga sekretarica obavesti da su došla 3 čoveka i hoće kod njega. Dok su oni sedali, poče Crnogorac da 'govori u telefon':
• Je l' to Voja Koštunica? Đe si Vojo, što činiš? Bato ođe! Jesi li mi završio ono? E vala svaka čast! Čujemo se!
Zatim kao okrene drugi broj:
• Đe si Milo? Bato ođe! Sad sam pričao sa Vojom i sve vam dogovorio, pa vi sada nastavite. Čujemo se!
Opet kao okrene treći broj:
• Alo, jesi to ti Borise? Bato ođe! Kako si mi predsjednče, što činiš? Mogli bi smo na po jedno piće, ali evo upravo mi uđoše klijenti, pa ćemo se čuti kasnije.
Kada je spustio slušalicu okrenuo se 'klijentima' i rekao:
• Dobar dan, što mogu učinit za vas?
A jedan od one trojice kaže:
• Mi smo iz pošte. Došli smo da vam priključimo taj telefon.

Sedeli Crnogorac i Srbin. Vidi Srbin da ovaj sve radi polako i bez žurbe: pije vodu, uzima čašu, ... Pa reče:
• Je l' ima nešto što ti radiš brzo?
Na to će Crnogorac:
• Ima, brzo se zamaram!

Ženili roditelji Crnogorca. Pred venčanje pita on tatu:
• Tata, šta treba da radim kad se oženim?
Tata mu odgovori:
• Sve što radi žena - radi i ti isto.
Prve bračne noći Crnogorac uđe u sobu. Žena gleda njega, a on gleda nju. Žena se svuče, i on se svuče, žena legne u krevet, i on legne u krevet, žena digne noge, i on digne noge ...
Zbuni se Crnogorac i upita ženu:
• A šta ćemo sad jado?
Žena odgovori:
• E, sad čekamo nekoga da nas jebe.