VICOTEKA

Hvali se komšinica:
• Moja kćerka je imala dva prosca, bankara i biznismena.
• Pa, koji se usrećio?
• Bankar, udala se za biznismena!

Dolazi Perica iz škole i plače. Pita ga otac:
• Zašto plačeš?
• Dobio sam jedinicu.
• Zašto si dobio jedinicu?
• Nisam znao šta su vlast, država i narod.
• Ne plači sine, tata će to da ti objasni. Daću ti primer - kod nas u kući vlast sam ja, mama je država, a narod ste ti i seka.
Sutradan, dođe vreme ručka, Perica sa sestrom gladan čeka za stolom, a otac za to vreme u sobi kreše majku. Primeti to Perica pa kaže sestri:
• Pogledaj ti to! Dok vlast rastura državu, narod gladuje.

Kaže Perica ocu:
• Tata, na vratima je neki čovek. Traži dobrovoljni prilog za bazen.
• Dobro, daj mu čašu vode.

Pita mali Piroćanac tatu Piroćanca:
• Tatko, tatko, jel' mogu da gledam TV?
Piroćanac mu odgovara:
• Možeš, ali nemoj da ga pališ, skupa struja!

Srbija, 2029. godina, lektira za Osnovnu školu:
• Sabrana dela Kije Kockar
• Luna Đogani s` one strane ogledala
• Doživljaji Zmaja od Šipova
• Život i delo Željka Mitrovića
• Istorija Zadruge
• Razvojni put Jelene Karleuše
• Put u svetlu budućnost, od Marša na Drinu do Parade ponosa

Pitali Cigu:
• Cigo, za koga ćeš da glasaš?
A Ciga odgovara:
• Za Miloševića, on mi je najdobar!
• Pa, ne možeš za Miloševića, jer on nije u zemlji.
• Onda ću za Đinđića, on je u zemlji!

Na ručku na koji je bila pozvana porodica iz komšiluka, mali Perica se ponudio da izgovori molitvu:
• Dragi Bože, zahvaljujem ti što si mi dao tako dobre roditelje. Hvala na gostima i njihovoj djeci, koja su mi pojeli sve kolače i sladoled. Blagoslovi ih tako da više ne dolaze ponovo. Oprosti komšijinom sinu koji se valjao sa mojom sestrom na njenom krevetu, i njegovoj sestri zato što je jela kobasicu iz gaća moga brata. Ove zime molim te pošalji odjeću svim siromašnim, golim tetama iz tatinog telefona i izgradi skrovište za jadne muškarce koji koriste maminu sobu kada je tata na poslu!

Nakon dva sata brljanja po tanjiru Perica kaže mami:
• Mama, ja ne volim ovu ribu.
• Zamisli da je nešto što voliš, pa pojedi.
• A ti zamisli da sam pojeo, pa odnesi tanjir!

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ...
Reditelj viknu:
• Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo.
Seljak kaže:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Fata pita Muju:
• Mujo, sećaš li se one scene iz "Niskih strasti" kad Šeron Stoun prekršta noge?
• Sećam se, naravno!
• To nisi zaboravio? A hleb da kupiš, jesi?

Prilazi Mujo zgodnoj plavuši u supermarketu i kaže joj:
• Molim vas, izvinite, izgubio sam ovde negde Fatu.
• Kakve ja veze imam sa njom?
• Ajde da čavrljamo malo, jer se obično odmah pojavi čim priđem nekoj zgodnoj curi ...