Jeste li venčani?

Na recepciji hotela mladi par želi da iznajmi sobu. Šef hotela ih pita: • Jeste li venčani? Mlada dama pocrvene i prošaputa: • Jesmo, ... oboje.

Staje autobus u Kragujevcu i majstor kaže putnicima: • Narode, 10 minuta pauza, da popušite cigaru, odete do toaleta, popijete kaficu ili da završite neki fakultet, pa nastavljamo dalje.

Uđe Piroćanac u frizerski salon i pita: • Majstore, pošto šišanje? • Sto dinara. • A brijanje? • Pedeset. • Obrij mi glavu.

Posedujem kiseli kupus u glavicama, ovogodišnji! Potreban partner sa mlevenim mesom za zajedničko ulaganje u sarmu!

• Iz Šapca potiče najviše kurvi i fudbalera! • Nemoj tako, moja žena je iz Šapca ... • A, za koji klub igra?

Kaže baba dedi: • Dragi, ti si totalno onemoćao. • Ma nemoj! – reče deda. Seti se šta smo jedno drugom rekli pre 50 godina – da ću ja dizati tvoje noge, a ti moju alatku. Jel’ tako? • Pa jeste. – potvrdi baba. A deda će na to: • Eee, vidiš, ja tvoje noge još uvek mogu da dignem, a ti moju alatku ne možeš! Pa ko je onda onemoćao?

Razgovaraju dva oženjena muškarca srednjih godina: • Bože, što ovo vreme leti! • Bome, imaš pravo. Eto, dva puta kresneš ženu i prođe godina.

Kako se zove Branko Kockica kada legne? • Lego kockica.

Posle sedam dana moljakanja, mali Piroćanac dobio pare da kupi jednu bombonu. Stavilo dete bombonu u usta i ne vadi je deset dana. Jedanaestog dana otac i majka se dogovore: • Neka skine celofanče da se zaraduje dete!

Kaže Mujo Hasi: • Haso, ti si pravi magarac, samo ti još fale rogovi. • Pa odakle bolan magarcu rogovi, magarac nema rogove. • E onda ti ništa ne fali.

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko: • Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo? Mario odgovara: • Može, ali predstavićemo se kao Muslimani. Marko se brecnu: • Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi. Mario će ravnodušno: • Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed. Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ... • Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo? Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu: • Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...