VICOTEKA

Spustio se NLO u blizini jednog sela u centralnoj Srbiji. Ispred kuće sede dva muškarca. Prilazi im vanzemaljac:
• Zdravo. Ja sam Saturn.
• Deder Aleksa, sipaj jednu Saturnu.
Ispiše oni. Muškarci gledaju nekud u stranu. Opet će vanzemaljac:
• Ja sam Saturn.
• Aleksa… sipaj još jednu Saturnu.
Opet oni ispiše, opet muškarci gledaju nekud u stranu, ...
• Ljudi! Ja sam vanzemaljac!
• Aleksa, ... nemoj više da sipaš Saturnu.

Uveden novi zakon o penziji - ko ima osmoro dece automatski dobija penziju, starost nije važna. Mujo ima sedmoro dece i jedno vanbračno i kaže Fati:
• Ženo, priznajem, imam osmo dete. Idem po njega, pa možemo u penziju.
Vraća se Mujo kasnije kući s vanbračnim detetom, a kuća prazna, samo Fata u njoj.
• Fato, gde su deca?
• Svako došao po svoje. Nisi samo ti čuo za novi zakon!

Nađi devojku sa mozgom, pičku ima svaka.

Dolazi čovek u crkvu i kaže:
• Oče, grešio sam, ukrao sam od Piroćanca!
A ovaj će mu:
• Sine, to nije greh, to je Božije čudo!

Momak i devojka sede na klupi u parku. On je ljubi i dira po leđima.
• Šta tražiš tamo, pita ona?
• Sise ...
• Pa napred traži, budalo!
• Tamo sam već tražio ...!

Nakon godinu dana braka žena kaže svom suprugu:
• Znaš, bila sam mnogo glupa kada sam se za tebe udala.
A muž će na to:
• Da, znam draga, ali bio sam ludo zaljubljen i nisam na vreme primetio.

Doktor se nakon pregleda obraća jednom pacijentu:
• Vama je potreban savršen mir. Prepisaću vam ove tablete za živce. Tri puta dnevno ih dajte svojoj ženi.

Plavuša za volanom, mrtva pijana, izazvala saobraćajnu nesreću. Prilazi joj policajac i kaže:
• Razlog za vašu saobraćajnu nezgodu je alkohol.
• Uh, dobro je, bitno da nisam ja kriva!

Jedan uobičajeni bračni dijalog:
• Draga, gde je čaj? Ne mogu da ga nađem ...
• Pa tamo gde bi i trebalo da bude, idiote. U šarenoj fioci, u plastičnoj kutiji za kafu, na kojoj piše ŠEĆER!

Kod mene u autu stalno novogodišnja atmosfera. Uvek svetle lampice za gorivo, ulje, aklumulator, pojas, ...

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...