Ja sam Saturn

Spustio se NLO u blizini jednog sela u centralnoj Srbiji. Ispred kuće sede dva muškarca. Prilazi im vanzemaljac: • Zdravo. Ja sam Saturn. • Deder Aleksa, sipaj jednu Saturnu. Ispiše oni. Muškarci gledaju nekud u stranu. Opet će vanzemaljac: • Ja sam Saturn. • Aleksa… sipaj još jednu Saturnu. Opet oni ispiše, opet muškarci gledaju nekud u stranu, ... • Ljudi! Ja sam vanzemaljac! • Aleksa, ... nemoj više da sipaš Saturnu.

Idu dve cipele ulicom, vide čizmu, pa jedna kaže: • Gledaj, eno žirafe!

Šta je potrebno da bi ciganka ostala nevina do dvanaeste godine? • Da bude jača od oca i brža od brata!

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ... Reditelj viknu: • Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo. Seljak kaže: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Ovo ti je prvi put. Dok ležeš, mišići ti se stežu. Odguruješ ga za trenutak, tražeći opravdanje, ali on se ne da pokolebati, dok ti sigurnim korakom prilazi. Pita te da li se plašiš, a ti hrabro potvrđuješ glavom. On ima dosta iskustva, ali tebi je prvi put da se nečiji prst nađe na tom mestu. Kad je gurnuo prst jače, sva si se naježila, ali njegov siguran pogled te smiruje. Nežno te pogleda i kaže ti da se ne bojiš i da je to radio već mnogo puta. Negov hladan osmeh te na trenutak opusti i ti raširiš otvor, dajući mu više mesta za lakši ulazak. Nestrpljivo ga zamoliš da požuri, ali on iskusno odmerava pokrete, trudeći se da ti nanese sto manje bola. Dok pritiska sve jače i ide sve dublje, osećaš da ti tkivo popušta. Bol ti razdrma telo i osetiš krv, ali on nastavlja, idući sve dalje i dalje. Pogleda te zabrinuto i pita te da li boli. Oči su ti pune suza, ali ti odmahuješ glavom, pokazujući mu da nastavi. Počinje da iskusno gura napred i nazad, ali ti je celo telo previše stegnuto da bi išta osetila. Nakon nekoliko užasnih trenutaka, osećaš kako nesto kulja; kada ga napokon izvadi, ležeš opuštena, srećna što je sve gotovo. Gleda te i toplo se osmehuje. Kaže da si bila tvrdoglava, ali da je ipak to bilo lepo iskustvo. Sa osmehom zahvaljuješ svom zubaru. Ipak, to ti je bio prvi put da vadiš zub.

Pobegla dva policajca sa večernje nastave. Odu u stanicu i sednu da gledaju utakmicu. Jedan od njih kaže: • Eee, da nije bilo Nikole Tesle, mi bismo sada gledali utakmicu u mraku!

Razgovaraju dve krave na livadi: • Muuu, al' je ova trava dobra! - kaže prva. • Muuu, smotaj i meni jedan! - kaže druga.

Dolazi muž kući i kaže ženi: • Kupio sam ti kafetin! • Šta će mi, ne boli me glava? • Eee, tu sam te čekao, ... Skidaj se!

Razgovaraju žena i muž: • Jesi li kupio prase za proslavu mog rođendana? • Jesam. • Koliko kilograma? • Prase je žensko i nije htelo da se popne na vagu!

Idu dva limuna ulicom, jednoga zgazi auto, a drugi se iscedi od smeha!

Jedan uobičajeni bračni dijalog: • Draga, gde je čaj? Ne mogu da ga nađem ... • Pa tamo gde bi i trebalo da bude, idiote. U šarenoj fioci, u plastičnoj kutiji za kafu, na kojoj piše ŠEĆER!