VICOTEKA

Spustio se NLO u blizini jednog sela u centralnoj Srbiji. Ispred kuće sede dva muškarca. Prilazi im vanzemaljac:
• Zdravo. Ja sam Saturn.
• Deder Aleksa, sipaj jednu Saturnu.
Ispiše oni. Muškarci gledaju nekud u stranu. Opet će vanzemaljac:
• Ja sam Saturn.
• Aleksa… sipaj još jednu Saturnu.
Opet oni ispiše, opet muškarci gledaju nekud u stranu, ...
• Ljudi! Ja sam vanzemaljac!
• Aleksa, ... nemoj više da sipaš Saturnu.

Sreli se Mujo i Haso na nekom kanalu u Veneciji. Kaže Haso:
• Ja ovde poslom, a ti?
• Ja na medenom mesecu - odgovori Mujo.
• Ooooo! A gde ti je gospođa? - upita ponovo Haso.
• Čuj njega, gospođa ... a ko će mi pazit’ kuću? - odbrusi mu Mujo.

Perica pita oca:
• Tata, šta je to kupleraj?
Otac mu opali šamar i vikne:
• Marš tamo, balavče jedan! Ne mešaj se u politiku!

Smejao sam se debelima, pa sam se i sam ugojio. Smejao sam se ćelavima, pa sam i sam izgubio kosu. Sada se smejem samo bogatima ...

Kaže Perica učiteljici:
• Napisao sam pesmicu o seksu.
• Hmm ... Perice, ... hajde da čujemo.
• Ustanem rano, idem u školu, učim ... malo se igram, pa onda opet učim ... i tako ponovo svakog dana.
• Pa dobro Perice, a gde je tu seks?
• Pesma se zove: Jebeš takav zivot

Zašto slon ne želi da koristi kompjuter?
• Boji se miša.

Za vreme bivše Jugoslavije pita učiteljica Pericu:
• Perice, ko je najveći ratnik za koga si ikada čuo?
Perica odgovori:
• Josip Broz Tito.
• Sedi, pet! Perica sedne i krišom izvuče ispod klupe jednu sliku, pogleda je i šapne:
• Izvini, Rambo, ali karijera je karijera.

Dobio mali Perica za domaći da nacrta nešto na temu narodne pesme. Svi crtali Marka Kraljevića i slične stvari, kad dođe učiteljica do Perice, a on nacrtao tipa koji sedi na lišću ispod drveta i drka.
• Iju, Perice, šta je to, sram te bilo?! Koja je to narodna pesma?
• Jesen dođe, ja se ne oženih.

Kupila neka žena ormar i dođe majstor da ga sklopi. Pošto je završio sa sklapanjem, naiđe tramvaj pored zgrade, zgrada se malo zatrese i ormar se odmah rasturi na delove. Šta će majstor, sklopi ga ponovo. Opet naiđe tramvaj, opet ista stvar. Posle nekoliko pokušaja, kaže on gazdarici:
• Ja ću sad da uđem u ovaj ormar i sačekam da naiđe tramvaj pa da vidim zašto se to dešava.
Tako i uradi. Posle nekog vremena ulazi u sobu gazdaričin muž, vidi novi ormar i otvori ga. Spazi čoveka u njemu kako se drži za šipku i zaprepašćeno ga upita:
• Šta ti, čoveče, radiš tu?
Majstor iz ormara odgovara:
• Ako ti kažem da čekam tramvaj, da li bi mi verovao?

Čitav život učim na svojim greškama i sada grešim bez greške!

Trči Milojko ulicom sa makazama u ruci i sretne ga Radojko, pa ga pita šta se dešava, a on mu odgovara:
• Žurim u bolnicu. Tašti mi život visi o koncu!