VICOTEKA

• Ćao, šta piješ?
• Beži seljaku, čekam dečka!
• Seljanko, ja sam konobar.

Kako se zove žena Brus Lija?
• Brusilica

U toku venčanja, sveštenik čita:
• Ko ima bilo šta protiv ovog braka, neka kaže sad ili neka zauvek ćuti!
Javlja se tihi glasić:
• Imam ja ...
A sveštenik će:
• Ćuti tu, ti si mladoženja!

Perica razgovara sa majkom:
• Mama, hoćemo li u zoološkom vrtu videti i rodu?
• Naravno, Perice.
• Super! Baš me zanima hoće li me prepoznati!

Ode Piroćanac sa porodicom na more. Dok su se brčkali, mali Žikica zavapi:
• Tatko, tatko, progutao sam malo vode!
Piroćanac će na to:
• Gutaj sine, sve je to tatko platio!

Sede Mujo i Fata na kauču i gledaju televiziju, a Fata stalno gleda Muju iz profila. Muji malo čudno, al’ ništa ne pita, kad se oglasi Fata:
• A je l’, bolan Mujo, što ti imaš tako vel’ke trepavice?
Mujo slegne ramenima i odgovori:
• Rekla mi mater da je to zato što sam puno plak’o k’o mali!
Fata klime i promrmlja sebi u bradu:
• Eh, da si bar puno piškio ...

Učiteljica kaže:
• Deco, danas ćemo učiti promenu glagola. Perice, ako ti pevaš, kako ćeš reći?
• Ja pevam.
• Pravilno. A ako tvoja sestra peva, kako se onda kaže?
• Ne krekeći!

Jednog dana povede bogati otac svog sina u selo da bi video kako na svetu ima mnogo siromašnih ljudi. Proveli su dan i noć na farmi na kojoj  su živeli vrlo siromašni ljudi. Kada su se vratili kući, otac je upitao sina:
• Kako ti se svideo izlet?
• Bilo je odlično.
• A, jesi li video kako ljudi mogu biti siromašni? – nastavio je otac ...
• Da!
• I, šta si naučio? – nije odustajao otac ...
• Video sam da mi imamo jednog psa, a oni četiri. Mi imamo bazen koji se prostire do pola dvorišta, a oni imaju potok koji nema kraja ... Mi imamo uvozne svetiljke u vrtu, oni imaju zvezde ... Mi imamo vidik do ograde, a  oni imaju čitavu okolinu, cele planine i doline.
Kad je dečak završio, otac nije znao šta bi rekao. Ostao je bez reči, a sin je samo nastavio:
• Hvala ti oče što si mi pokazao koliko smo siromašni!

Trči Milojko ulicom sa makazama u ruci i sretne ga Radojko, pa ga pita šta se dešava, a on mu odgovara:
• Žurim u bolnicu. Tašti mi život visi o koncu!

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Spavao Mujo kod Hase i Fate ali pošto nije imao gde, morao je da spava zajedno sa njima u istom krevetu. Ujutro za doručkom, kad je Fata otišla na posao, kaže Mujo Hasi:
• Haso, ti si moj prijatelj, pa ti moram reći da me tvoja žena čitavu noć držala za onu stvar.
Na to će Haso:
• Ma nije Fata nego ja, što je sigurno - sigurno je!