Ja sam konobar

• Ćao, šta piješ? • Beži seljaku, čekam dečka! • Seljanko, ja sam konobar.

Ako vam treba neka roze majca - donesite belu, pa da vam moja žena opere.

Dođe pijanica u kafanu i traži votku. Konobar mu odgovori: • Ne služimo pijane goste. Ode on, a posle pola sata dođe opet i zatraži votku. Konobar mu opet kaže: • Rekao sam ti da ne služimo pijane goste. Ode on i opet za pola sata dođe i traži votku. Konobar mu podvikne: • Koliko puta sam ti rekao da ne služimo pijane goste?! Na to će pijanica: • A bre, je l’ ima neka kafana gde ti ne radiš?!

Sretnu se Mujo i Haso. Pita Mujo: • Đes' ba, Haso, nema te petnaest dana? • Ma, juče me skinuli sa aparata ... • Auh ... matere ti, da sam znao, doš'o bih ti u posetu. • Ma, jarane, nisam bio u bolnici, nego u kladionici!

• Ništa se ne brini - kaže žena mužu koji se upravo vratio sa službenog puta - niko nije povređen. Samo je jedan idiot uleteo u haubu mog automobila i napravio od njega harmoniku! • A kojom brzinom je vozio? • Nije uopšte vozio, kreten, stajao je!

Umrla Stanojka. Iznose je iz kuće u sanduku i slučajno lupe sandukom o štok vrata. Iz sanduka se začu jedno bolno: • Uhhh! Otvore sanduk, kad Stanojka živa. Posle još deset godina braka sa Živadinom, umre konačno Stanojka. Ponovo je iznose iz kuće u sanduku, kad trči Živadin i viče na sav glas: • Pazite na štok, jebem vas smotane.

Dobio sin za punolestvo od oca pare da ode u javnu kuću da se malo istrese. Na putu do javne kuće naiđe na babu koja ga pita gde ide? On reče da se zaputio u javnu kuću, a baba predloži da kresne nju i sačuva pare. Klinac se složi i odradi posao. Primetio je da ga je malo grebalo dok je radio al' nije ništa rekao. Vrati se kući, otac ga upita kako je bilo, a on kaže da je bilo fantastično. Ćale mu da pare da ode opet sutradan. Klinac opet naiđe na babu i opet ista priča, samo ovaj put ga nije ništa grebalo. Upita babu u čemu je fora a ona kaže: • Pa, vidiš sinko, na početku su bile kraste, a sada je gnoj.

Rešio sam da, konačno, nešto promenim u svom životu. I tako, ... odem i promenim pet evra.

Došao mladi student biologije par dana na selo, da sakuplja biljke za svoj herbarijum. Kako nikoga iz sela nije poznavao, upute ga seljani kod jedne udovice, da je priupita da li bi ga primila na konak. Udovica mlada, zgodna, smeška se i sve premerava mladića. Ovom bi malo nezgodno pa uze zvaničan ton i reče: • Gospođo, uveravam vas da sa mnom nećete imati nikakvih neprijatnosti. Ja sam intelektualac! Na kraju se oni nekako dogovore pa ga ona tako primi kod sebe u kuću. Sledećeg jutra izađe student na dvorište. Udovica poranila pa hrani živinu. Oko nje desetak koka i tri petla. Priupita on nju: • Nisu li tri petla malo previše za toliko koka? • Pa, baš i nisu. Onaj jedan tamo je pravi petao, a ova dvojica tu su više nekako ... intelektualci - odgovori mu ona preko ramena.

Skupile se životinje u šumi da se takmiče u pričanju viceva. Prethodno se dogovore da ubiju onoga čijem se vicu ne budu svi smejali. Prva počne lisica. Ispriča vic i na kraju svi se smeju, osim mede, pa ubiju liju. Zatim dođe vuk. Ispriča vic, svi ćute, samo se meda smeje. Pitaju ga ostali: • Šta je, medo, što se smeješ? Meda će: • Ala je bio dobar onaj lijin!

Na času kaže užiteljica: • Deco, danas ćemo učiti o cveću. Svako će mi reći po jedan cvet. Hajde ti Marice. • Ljubičica. • Joj diiiivno. A sada ti Brankice. • Narcis. • Joj diiiivno! Sada ti Perice. • Orgazam. • Juu, Perice! Pa to nije cvet! • Znam, ali je diiiivno.