Hoćemo li na kafu

• Zdravo, hoćemo li na kafu? • Ajde, idemo ... • Dobar dan, izvolite ... • Ja ću veliko tamno, točeno! • I ja isto ...

Idu Piroćanci, tatko i sin da kupe tatku odelo i gledaju razne štofove. Sin uzme štof i pogleda naličje. • Pa što, sine, gledaš naličje štofa? Gledaj lice! – kaže tatko. • Jes', a posle deset godina ćeš da gi prevrneš, pa sašiješ meni da nosim. Eto, zato gledam naličje!

Pukla cev za vodu u stanici policije, pa komandir pozvao majstora. Majstor seo na bicikl i otišao u policiju. Komandir kaže dežurnom: • Vodi ga dole u podrum. Posle dvadesetak minuta dolazi dežurni kod komandira i kaže: • Šefe, sve mi je priznao, samo za motorcangle neće da kaže ... mamu mu njegovu!

Šta radi Mujo na sred pustinje? • Traži Fatu Morganu!

Došao Lala u Njujork i sedne u taksi koji vozi crnac: • Izvinte, gos’n crnac, ja bih do centra! • Može, kaže crnac! • Ijao - kaže Lala - ta vi znate srpski, gos’n crnac! Ta, gde ste ga naučili? • U Srbiju, čoče! • U Srbiji? Ta sjajno! A gde ste to bili u Srbiji, moliću lepo? • A u Beograd, a đe bi? • Ta u Beogradu, lepo, a kandak ste vi tamo, gos’n crnac, nešto studirali? • Ne, no si ti studira - kaže crnac - Naravno da sam studira! • A šta ste studirali, ako nije tajna, gos’n crnac? • A, medecinu, čuj, što bi drugo! • A jeste li završili, gos’n Crnac! • A nijesam jado, nijesam! • Ta što, pobogu, gos’n crnac? • A upa sam u loše društvo!

Već je uveliko pala noć kada se lovac vratio kući iz lova. Žena se probudi i upita ga: • Jesi li šta pogodio? • Jesam, dušo ... • Je li u kuhinji? • Ne, u bolnici je ...

Zove me tetka iz Nemačke: • Sine, treba li ti para? • Treeebaaa ... • Pa, zaradi sine, ... zaradi ...

Ustaje Milutin iz kreveta oko četiri sata ujutru i sprema se za lov. Stanojka ga pita: • Gde ćeš crni Milutine ovako rano!? Milutin odgovara: • Ma Stanojka znaš da volim lov! • Idi kad si lud - kaže Stanojka i nastavi da spava. Uzima Milutin pušku i izlazi iz kuće. Napolju strašno hladno, probija se on kroz sneg i razmišlja o Stanojkinim rečima. Na par kilometara od kuće, Milutin odluči da se vrati. Stiže kući, skida se i podvlači pod jorgan uz komentar: • Napolju je ledeno, drvo puca! Stanojka mu se ugura u krilo govoreći: • A onaj moj blesavi otišao u lov!

Zašto je Hitler umro? • Stigao mu je račun za gas.

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko: • Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo? Mario odgovara: • Može, ali predstavićemo se kao Muslimani. Marko se brecnu: • Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi. Mario će ravnodušno: • Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed. Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ... • Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo? Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu: • Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

• Tajo, tajo, dođi brzo neko je umro. • Sine vidiš da igram poker, tako da prvo reci ko je umro i gde, pa da razmislim. • Ne znam tajo, ali mama kaže da je bolje da dođeš odmah. • Mama kaže, a? A plače li majka? • Ne. • Kuku, neko mi je moj umro.