VICOTEKA

Došla žena kući i obraća se mužu:
• Jao dragi, znaš kakve sam super čizme videla?
• Ma, boli me kurac!
A žena će njemu:
• Daj da ljubim da prođe, pa da idemo da kupimo čizme.

Smiljana na prozoru, a prolazi Milisav, Smiljana mu kaže:
• Sama sam, Radašin mi otputov'o.
Milisav:
• Mogu li gore?
• Pa nisam ti ja kurva!
• Ih, k'o da bih ti ja platio!

Što imaju zajedničko apstinencija i ekonomska kriza?
• I jedna i druga nakon dužeg trajanja jačaju desnicu.

Došao Piroćancu kum u goste. Piroćanac mu za ručak ispržio samo jedno jaje. Kum počne da jede, ali mali Piroćanac sedne uz kuma, pogleda u jaje, pa zaplače:
• Tata, hoću i ja da jedem jaje!
Na to će otac:
• U bre, kakav si! Odmah plačeš! Pa nije kum ala, pa da pojede celo jaje, će ostane i za tebe!

Čak Noris ima iPhone sa celom jabukom!

Neki čovek je bio iritantno optimističan i stalno govorio: Moglo je biti i gore! - Prijatelji odluče da isteraju optimizam iz njega:
• Jesi li čuo za sinoćnu tragediju kod Malerovića?
• Ne, šta se desilo?
• Našao Malerović ženu sa ljubavnikom u krevetu, ubio ih oboje, zapalio kuću, pa ubio i sebe!
• Ufff, ... Moglo je biti i gore!
• Ma jesi li ti normalan?! Šta je tu moglo biti gore?!
• Da je naišao preksinoć, ja bih bio mrtav!

Obećao Piroćanac sinu da će mu kupiti auto kada završi školu. Kada je dobio diplomu, sačeka ga ”Peglica”, a on krupan, jedva se smestio u auto pa pita oca:
• Je li, tatko, zašto mi nisi kupio neki veći auto?
A otac odgovara:
• Vozi sinko, vozi, će se razgazi!

Učiteljica pita Pericu:
• Ko je bio Mocart?
• Svestrana ličnost. On je komponovao muziku za Nokiju. Bio je poslastičar, izmislio je Mocart kugle, a voleo je i da se kladi.

Kupa se slon u moru, a sa obale mu dovikuje miš:
• Izlazi iz vode!
Izađe slon, a miš kaže:
• Sad možeš da se vratiš ako hoćeš.
Vrati se slon u vodu, pa pita miša:
• Dobro, u čemu je štos?
• Ma, nije štos. Neko mi je ukrao kupaće gaće, pa hoću da vidim na kome su.

• Tajo, tajo, dođi brzo neko je umro.
• Sine vidiš da igram poker, tako da prvo reci ko je umro i gde, pa da razmislim.
• Ne znam tajo, ali mama kaže da je bolje da dođeš odmah.
• Mama kaže, a? A plače li majka?
• Ne.
• Kuku, neko mi je moj umro.

Dve cimerke u domu peku viršle. Ona koja peče, uzme viršle, odreže im po komadić sa oba kraja i stavi ih u tiganj. Pita druga:
• A zašto režeš viršle na oba kraja?
• Nemam pojma - odvrati druga - moja mama to uvek tako radi ...
Dođe vikend, devojka dođe kući, pa u jednom trenutku pita mamu:
• A zašto ti kad pečeš viršle uvek odrežeš oba kraja?
• Ne znam zašto - odgovori mama - ali baka je to uvek tako radila ...
Pita devojka baku i ispade da je to porodična tradicija, jer je i prabaka, koja sad živi u domu, isto pre pečenja rezala krajeve viršli! Sutradan ode ona kod prabake u dom, naoružana cvećem i strpljenjem. Stara sva oduševljena što ju je neko posetio i u jednom trenutku mala skupi hrabrost i upita:
• Bakice, a zašto se pre pečenja moraju odrezati krajevi viršle?
• Iju, ... pa zar još niste kupili veći tiganj?!