VICOTEKA

Profesor biologije dolazi na čas i obraća se studentima:
• A sada ću vam pokazati kako izgleda secirana žaba!
Vadi on iz džepa lepo smotan paketić, otvara ga i vadi sendvič. Začuđeno se počeša po glavi:
• A zakleo bih se da sam malo pre pojeo doručak!

Žena je kao autobus: dok trčiš za njom, neće da stane, a i ako stane – neće da otvori vrata!

Kako da naterate muža da dođe odmah kući iz kafane?
• Pošaljite mu SMS sledeće sadržine: „Kupi vino i dođi kod mene. Muž je s društvom u kafani“, i isključite telefon.

Pita Mujo Fatu:
• Da li bi spavala sa mnom za 1.000 evra?
• Pa, kad razmislim, bih!
• A za 10 evra?
• Kako se usuđuješ?! Šta ti misliš, ko sam ja?!
• To smo već utvrdili, sada se samo cenkamo!

Razgovaraju dva 70-godišnjaka. Žali se jedan:
• Ja sam izlapeo skroz, sve zaboravljam, gde sam šta ostavio ... šta sam radio ... Drugi će:
• Ja sve znam, dao mi doktor lekove i meni je odlično!
• Koje lekove? Kako se zovu?
• Joj, kako se zvaše, ono cveće ... Ono što se nosi na slavu?
• Šta, ljiljani?
• Ma nije, ono što se nosi i na groblje ...
• Karanfili?
• Ma jok bre ... Lepo cveće, ima raznih boja ... lepo miriše ... ima trnje ...
• Ruže?
• A, da!, Ružo ..., kako mi se zove onaj lek što mi dao doktor?!

Podstanar se obraća gazdarici:
• Žao mi je, ovog meseca neću moći da platim stanarinu.
• Pa, ... to ste rekli i prošli put!
• Jesam, i vidite da držim reč.

Idu Perica i Jovica ulicom i sretnu profesora matematike. Jovica će:
• Dobar dan, profesore.
Perica kaže:
• Dobro veče, profesore.
Jovica pita:
• Zašto veče?
A Perica će:
• Kad god ga vidim, padne mi mrak na oči.

Pita mama Pericu:
• Kako je bilo na kontrolnom?
• Dobro.
• Šta ćeš dobiti?
• Neopravdani.

Udala žena svoje tri ćerke istog dana. Na rastanku kaže ona njima:
• Pišite mi kako vam je u braku, a umesto reči 'seks' napišite 'kolači', da vaš otac ne sazna o čemu pišete.
Posle nekog vremena piše najstarija ćerka:
• Dragi mama i tata, meni je u braku lepo, ali kolača slabo, jednom nedeljno.
Sledećeg dana piše druga ćerka:
• Dragi roditelji, ja živim k'o u bajci, imam sve što poželim, ali kolača samo jednom mesečno.
Na kraju stiže pismo i od najmlađe ćerke:
• Dragi mama i tata, moj muž i ja nemamo skoro ništa i jedva imamo da preživimo. Ali zato kolača ima svakog dana. Ako nema kolača, moj muž liže tepsiju, a ja oklagiju.

Otišao Mujo u džunglu i posle par godina se vraća nazad u Bosnu i sreće Hasu na ulici:
• Pa kako je, čoveče, kako je bilo u džungli?
• Ma haos je bilo, ali sam oboleo od jedne bolesti pa su morali da mi odseku ruku i onu stvar. Pa su mi mesto ruke stavili ruku od gorile, a mesto one stvari stavili surlu od slona.
• Auuuuu, pa kako se sada snalaziš sa novim organima?
• Pa ruka je OK, malo je dlakavija ali je u redu. A ona stvar nije baš najbolje, ... ponekad počne da čupa travu i da je tura u bulju!

Vratio se Mujo iz ludnice. Haso ga pita da mu objasni kako je popizdeo i dospeo u ludnicu.
• Bio ti ja kod komšinice Aide, kad eto ti njenog muža. Kaže mi ona: - Ajd' ti bolan, kroz prozor i drž' se za rub - Uradim ja tako al' njen muž pravo pa na prozor.
• Pa je l' si tada popizdeo?
• Ne. Uze on čekić pa poče tuć' po prstima.
• Pa je l' si tada popizdeo?
• Ne, ni tada. Zatim on uze šibicu i poče mi palit prste.
• Pa jesi li tad popizdeo?
• Ma, ne ni tada. Onda on uze nož i počne mi seći prst po prst.
• E, mora da si tad popizdeo?
• Ma ne, nisam ni tada.
• Pa kad si bolan popizdeo?
• Kad sam video da od mojih nogu do zemlje nema ni 20 santimetara.