VICOTEKA

Došao otac u posetu sinu studentu. Autobus je stigao rano ujutro i otac odmah odlazi u kuću gde je sin iznajmio sobu. Kad mu gazdarica otvori on upita:
• Da li ovde stanuje Marko?
• Stanuje. Unesite ga unutra i stavite na krevet u prvu sobu desno. – odgovori gazdarica.

Učiteljica grdi Pericu:
• Ti si sramota ovog razreda. Ja sam u tvojim godinama već znala da čitam, pišem i računam, a ti nisi ni za šta sposoban.
Perica će:
• Vidi se da ste vi imali dobru učiteljicu!

• Ljubavi, obuj na brzinu nove cipele.
• Je'l da mi vidiš noge u štikli?
• Ma jok bre, nego da mi dohvatiš vinjak sa regala, visoko je, ne možeš bosa.

Došao policajac na posao sa rasparenim cipelama, jedna mu cipela crna, a druga bela. Načelnik poče da galami na njega:
• Kvariš ugled policije, i onako uvek kažu da smo glupi! Idi kući i zameni cipele.
Ode policajac kući, vrati se posle nekog vremena i kaže:
• Šefe, imam problem. I kod kuće su mi rasparene cipele – jedna crna, a druga bela!

Pušite, pijte, hranite se nezdravo, ... jer glupo bi bilo da umrete samo od stresa ...

• Doktore, moju ženu boli grlo i izgubila je glas! Šta da radim?
• Raduj se, čoveče, raduj ...

Slušao Lala radio, kad odjednom, prekida se program zbog važne vesti:
• Poštovani slušaoci, pojavili su se svemirci, mali, zeleni, buljavih očiju, ruku do zemlje, u slučaju da ih vidite, zagovarajte ih!
Pošao Lala na njivu da ore i taman što je seo na traktor, on vide u grmu nešto šuška! Priđe on grmu, kad tamo nešto malo, zeleno, buljavih očiju, ruku do zemlje i šta će Lala, seti se da treba da ga zagovara:
• Ja sam Lala, sad orem, pa ću da sejem, a onda ću da žanjem.
Ništa se ne desava! On opet:
• Ja sam Lala, sad orem, pa ću da sejem, a onda ću da žanjem.
Opet se ništa ne dešava! On opet:
• Ja sam Lala, sad orem, pa ću da sejem, a onda ću da žanjem.
Tek odjednom začu se glas iz žbunja:
• Ja sam šumar, sad serem pa ću da ti jebem mater!

Sede dve plavuše, sponzoruše u kafiću. Prilazi konobar:
• Šta ćete popiti?
One:
• Ko šalje?

Razgovaraju prijatelji o sujeverju i jedan kaže:
• Ja verujem u broj sedam.
Pitaju ga ostali zašto veruje, a on odgovori:
• Rođen sam 7.7.1977. godine, jednog dana kupio sam srećku sa brojem 7777 i dobio sedam miliona dinara. Odmah sam otišao na hipodrom i uložio svih sedam miliona na konja broj sedam.
Na to svi oduševljeno viknu:
• I šta, ... bio je prvi?
Na to ovaj odgovori sagnuvši glavu:
• Ne, ... bio je sedmi.

Otac pita Pericu:
• Perice, kaži tati, koga više voliš, mamu ili tatu?
• Oboje vas puno volim.
• Dobro, hajde ovako, kada bi ja otišao u Rim, a mama u Njujork, gde bi ti otišao?
• U Njujork.
• Dobro, a zašto?
• Zato što je tamo super.
• Dobro, a da ja odem u Njujork, a mama u Rim?
• Onda bi otišao u Rim.
Otac ga upita iznervirano:
• Dobro, a zašto?
• Pa, zato što sam u Njujorku već bio.

Razgovaraju dvije prijateljice:
• Ja se tako razveselim kad vidim tvog muža!
• Ne razumem, ... a zašto?
• Zato što nije moj!