VICOTEKA

Došao otac u posetu sinu studentu. Autobus je stigao rano ujutro i otac odmah odlazi u kuću gde je sin iznajmio sobu. Kad mu gazdarica otvori on upita:
• Da li ovde stanuje Marko?
• Stanuje. Unesite ga unutra i stavite na krevet u prvu sobu desno. – odgovori gazdarica.

Saobraćajac u kontroli kaže Cigi vozaču kog je zaustavio:
• Ovo što Vi vozite ne može se nazvati automobilom!
Ciga mu odgovori:
• Da, znam, zato i nemam vozačku dozvolu!

Čak Noris je jedini čovek koji je uspeo da ubedi svoju babu da nije gladan.

Kakva je razlika između automobila i žene?
• Nikakva, što bolje izgleda to je skuplje održavanje.

Jednom davno živeo jedan mladić i zaljubio se, pa je pitao devojku:
• Hoćeš li se udati za mene?
Devojka je hladno odgovorila:
• Ne!
I tako je mladić živeo srećno do kraja života, išao u lov, išao u ribolov, igrao golf, gledao fudbal i pio pivo kad god je poželeo ...

Mujo u autobusu daje svoju kartu kontroloru, on gleda, gleda, ... pa mu kaže:
• Gospodine, ovo je dečija karta!
A Mujo će:
• Eto vidite koliko sam dugo čekao autobus!

Dan posle udaje ćerke, otac reče ženi:
• Eee boga mi, trebalo je da naučimo da igramo šah.
• Zašto?
• Pa, vidiš da smo dali damu za konja.

Nakon šest meseci zabavljanja, kaže devojka mladiću:
• Dragi, vreme je da me predstaviš svojoj porodici.
• Neće moći, draga, žena mi je na poslu, a deca u školi!

Otvorio Piroćanac kafanu pa šeta između stolova za kojima gosti večeraju. Pita ga jedan gost:
• Gazda, sve ti je dobro, ali gde su ti čačkalice?
• E pa nema! Ja ih skupljam sa poda, vi ih bacate, ja ih skupljam, vi ih lomite, pa ne mogu više!

Ide Lala ulicom i nosi veknu hleba pod miškom.
Vidi ga Sosa, pa ga pita:
• Lalo je l' mek?
• Ta mek je k'o pamuk, da je tvrd ne bi ja iš'o po 'leb.

Došao čovek sa privremenog rada iz Nemačke kući u svoje selo, pa mu žena skuvala pasulj. Posle pojedenih nekoliko tanjira on prdnu i zasmrde celu kuću. Žena ga prekori:
• Kako možeš tako, kum ti je na vratima, a ti usmrdiš kuću!
• Ne brini ništa - reče on i izvadi sprej sa mirisom borove šume, pa poprska sobu.
Dođe kum:
• Kume, osećaš li nešto?
• Jok.
• Ma 'ajde, napregni nos ... moraš bar nešto da osetiš.
• Aha! Osećam, ... sad osećam ... kao da se neko usrao u borovoj šumi.