VICOTEKA

Polaže student usmeni ispit. Za to vreme profesor se ljulja na stolici. U jednom trenutku stolica se slomi i profesor padne na pod. Student ne izdrži i počne da se smeje. Profesor će na to, polako ustajući i čisteći odelo:
• Eh, kolega, danas padosmo obojica!

Izbacila sise i dupe na profilnoj, i misli da ću je ja prihvatiti. ... Naravno da hoću.

Pacijent dolazi kod svog, inače veoma uobraženog, doktora i žali mu se:
• Doktore, imam visoku temperaturu već tri dana, kašljem i malaksao sam.
• Da li ste uzimali nešto od lekova?
• Pa bio sam juče u apoteci i apotekar je rekao ...
• ... i kakvu je glupost rekao taj tvoj apotekar?
• Da se prvo javim Vama!

Negde u autobusu:
• Sine, ajde pusti baku da sedne.
• Gospođo, ja sam šofer ...

Nosi Haso ormar uz stepenice i sreće komšiju. Komšija ga upita:
• Haso, gde ti je Mujo, da ti pomogne?
• Evo ga unutra, nosi fioke.

Čita Mujo oglas u novinama i veli:
• Vid’, Haso, policija traži muškarca od 20 do 30 godina, jačeg stasa, pomalo ćelavog, koji noću hoda po parku i siluje žene.
• Da, i ... ?
• Pa, razmišljam da im se javim. Može bit’ dobra plata.

Na licitaciji za farbanje broda Queen Mary 2, posao dobije kompanije Mujo & Co. iz Doboja. Po završetku posla dolazi nadzorni organ da proveri kako je ofarbano. Gleda komisija kvalitet boje, koliko slojeva ima, itd. ...
Sa obale ... sve OK.
Sednu u čamac da pogledaju drugu stranu i vide da ona uopšte nije ofarbana.
• Jel' umete Vi, mr. Mujo, da čitate ugovor?
• Jes vala, umem.
• Pa što ste ofarbali samo jednu stranu?
• A jel' umete VI da čitate ugovor: lepo piše da "farbanju broda pristupaju, s jedne strane, Mujo & Co. iz Doboja, a s druge strane investitor". Il' farbajte svoju stranu, il' da pišemo neki aneks!

Ljubav na srpski način: Prijaviš se u „Domaćine, oženi se“, pa u „48 sati svadba“, onda u „Vreme je za bebe“ i na kraju u „Menjam ženu“.

Čak Noris ne čita knjige. On ih netremice gleda sve dok ne dobije informacije koje želi.

Voze se tata i ćerkica vozom. Ćerka gledajući kroz prozor oduševljeno reče:
• Tata, tata, kako su lepi oni konjovi!
• Nisu konjovi nego konji, i nisu konji već krave!

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...