VICOTEKA

Dva studenta su pušila travu, pa ih je murija uhvatila i završili su na sudu. Sudija im kaže:
• Momci, morao bih da vas strpam u zatvor, ali ne činite mi se tako loši, pa ću vam dati još jednu priliku. Pustiću vas kući, a vi mi se za par dana javite, da mi kažete kako ste proveli te dane.
Posle 3 dana obojica se pojaviše na sudu i pita sudija prvog:
• I, ... šta si ti radio ovih dana?
Kaže on:
• Ja sam odgovorio 10 ljudi od droge!
Sudija:
• Ma nemoj! Kako si to uspeo?
• Gledajte, uzeo sam olovku i papir i nacrtao sam jedan veliki krug i jedan mali krug. Rekao sam im: vidite, ovaj veliki krug je vaš mozak pre droge, a ovaj mali krug je vaš mozak posle droge ... Odmah su mi desetorica obećala da se više neće drogirati ...
Sudija:
• Svaka čast, momce, idi kući, oslobođen si!
Sudija ozbiljno pogleda drugog tipa:
• A ti? Šta si ti radio?
• Ma, ja sam vam odgovorio 100 ljudi od droge!
• Stvarno? Hajde reci kako si u tome uspeo!
• Pa, samo sam uzeo skicu od kolege i rekao rulji: vidite, ovaj mali krug, to vam je bulja pre zatvora ...

Dobio Perica jedinicu iz srpskog. Kad je došao kući mama ga pita šta je bilo, a Perica će:
• Ma pisali smo sastav. Evo da ti pročitam: "Krenem ja jedan dan u školu, kad naletim na govno. Govno, onako zelenkasto, rekoh, mora da je Markovo, on jede puno graška. Idem ja malo dalje, naletim na još jedno govno. Govno onako žućkasto, kao da je Simino, on jede puno kukuruza. Šetam ja tako još malo i naletim na jedno baš veliko govno i pomislim: mora da je Đoletovo, on je debeo, puno jede, pa puno i sere".
• Pa dobro, Perice, koja je bila tema sastava? - pita Pericu mama.
• Prijatelj se u nuždi prepoznaje!

Doktori u viziti. Prolazeći pored kreveta jednog starijeg pacijenta, glavni doktor upita nadležnu sestru:
• Kako nam je danas deda Đuro?
• Bolje, jutros je progovorio - odgovori ona.
• Šta je rekao?
• Rekao je da mu nije dobro!

Šta je to Dan žena?
• Isto što i Noć veštica, samo po danu.

Da li smem veš koji se pere na 30 stepeni da iznesem napolje da se suši na 40 stepeni?

Razgovaraju Mujo i Haso:
• Kupio sam onoj mojoj rasipnici Fati knjigu: Umetnost štednje.
• I? Ima li kakvih rezultata?
• Da. Više ne pijem i ne pušim.

Sede Mujo i Fata na kauču i gledaju televiziju, a Fata stalno gleda Muju iz profila. Muji malo čudno, al’ ništa ne pita, kad se oglasi Fata:
• A je l’, bolan Mujo, što ti imaš tako vel’ke trepavice?
Mujo slegne ramenima i odgovori:
• Rekla mi mater da je to zato što sam puno plak’o k’o mali!
Fata klime i promrmlja sebi u bradu:
• Eh, da si bar puno piškio ...

Neko pije od sreće, neko od tuge, a nas dvojica od trećeg osnovne.

Ne prekidaj me dok te zaboravljam! Posle moram sve iz početka ...

Došao Crnogorac na granicu:
• Šta imate da prijavite? - pita carinik.
• Ništa, u koferima imam samo knjige.
• Dobro, ali otvorite kofere da pogledamo ...
Crnogorac otvori kofere kad ono: u jednom boksovi cigareta, u drugom droga, u trećem oružje.
• I ovo vi zovete knjigama? - pita carinik.
• Pa kako nijesu čo'če? To su ti sabrana dela Mila Đukanovića! - odgovori Crnogorac.

Šeta lav šumom, gladan, i nailazi na zeku i pita ga:
• Je li, ti mali, kako se zoveš?
• Ja sam Zeka.
• Ček' da te zapišem u svesku. Sutra ću te pojesti.
Tako on nastavlja, nailazi na lisicu i pita je:
• A kako se ti zoveš?
• Ja sam Lija.
• Dobro. Zapisaću te u svesku i prekosutra ću te pojesti.
Krene on dalje i nailazi na nilskog konja pa ga pita:
• Kako se ti zoveš?
• Nilski konj.
• Upisujem te u svesku i poješću te za 2 dana.
A nilski konj će ljutito:
• A da ja tebe sad naguzim?!
Lav će na to:
• Eeee, pazi, mogu ja tebe i da izbrišem.