VICOTEKA

Razgovaraju dva poslanika u skupštini:
• Znaš, ja sam ti bio izuzetno pametno dete. Prohodao sam u drugoj godini života.
• Ja sam bio još pametnije dete. Mene su nosili sve do četvrte godine.

Perica zakasnio u školu i učiteljica ga pita koji je razlog njegovog kašnjenja.
• Učiteljice, Vi ste nas učili da moramo da poštujemo saobraćajne znakove.
• Da, pa ... ?
• Na jednom je pisalo: - Uspori, škola!

Kaže ćerka majci:
• Znaš li mama da sam prošle nedelje dala oglas u kome tražim četrdesetogodišnjaka razočaranog u život?
• I, da li ti se neko javio? – pita majka.
• Da, javio mi se tata!

Došao momak kod devojke i pita njenog oca:
• Ja bih voleo da se oženim vašom kćerkom, da li dozvoljavate?
Otac:
• Pa, u suštini dozvoljavam, a da li si pitao njenu majku?
Momak:
• Pa jesam, ali mi se kćerka više dopada.

Rešio Lala da kupi sebi košulju, pa uđe u prodavnicu:
• Dobar dan, `teo bi` da kupim jednu košulju ...
• Koju boju želite? - pita trgovac.
• Je l' imate boje jorgovana?
Prodavac mu iznese pet-šest košulja, sve u nijansama boje jorgovana:
• Koja vam se dopada?
• Ta znate, ne paše mi nijedna od tih boja. U izlogu stoji jedna koja mi se baš sviđa.
Odu oni do izloga i Lala prstom pokaza na belu košulju:
• Evo, baš ova!
• Zaboga, to nije boja jorgovana, to je bela košulja!
• Ta, ima i belog jorgovana - reče Lala.

Zašto je Hitler umro?
• Stigao mu je račun za gas.

Mali Perica zakasnio kući, pa ga dočekala zabrinuta majka:
• Gde si bio, sine, do sada?
• Bio sam sa Maricom u parku.
• A što si tamo radio?
• Znaš, mama, mi smo sedeli na klupi. Onda su na drugu klupu došli dvoje i počeli da se ljube, pa smo i Marica i ja počeli da se ljubimo.
• I onda?
• Onda je čika onoj teti skinuo bluzu i počeo da joj ljubi cice, pa smo to uradili i Marica i ja. Zatim joj je digaoo suknju i skinuo gaćice, pa smo isto uradili Marica i ja.
• I što je onda bilo? - upita već zaprepašćena majka.
• Paaa, onda su njih dvoje otišli u grmlje, ... a mi smo se obukli i došli kući, jer nam se nije kakilo!

Zašto mali crv plače?
• Mama mu je otišla na pecanje ...

• Izvinite, navedite mi jedan razlog zbog kojeg moram da plaćam TV pretplatu, kad ne posedujem TV!?
• Pa, posedujete kompjuter.
• Ali, ja preko kompjutera ne gledam TV kanale.
• Da, ali je kompjuter instrument preko kojeg biste mogli da ih gledate.
• OK. Dajte mi, onda, tri dečija dodatka!
• Ali, ovde piše da nemate decu.
• Pa nemam, al' imam "instrument" da ih napravim.

Dolazi Mile kući od doktora, a Živana ga odmah s vrata ispituje:
• Mile moj, šta kaže doktor?
Mile uzdahnu:
• Loše, moja Živana, loše, ... kaže da sam mnogo bolestan ... toliko sam bolestan da se mogu seksati još samo 50 puta u životu.
Živana se uhvati za glavu:
• Jaooo, crni Mile, moramo onda da napravimo listu, da znamo gde, kako i kad!
Mile slegnu ramenima:
• Napravio sam ja već listu u tramvaju, na putu kući, al' tebe nema na njoj!

Mujo kosi, a Japanac uzeo štopericu, olovku i papir i meri Muji produktivnost. Posle prvog otkosa, kaže Japanac:
• Ne valja Mujo, imaš prazan hod.
• Kako ba prazan hod?
• Pa lepo. U jednom smeru kosiš, a kad vraćaš kosu vraćaš je u prazno. Nego, da naoštrimo kosu i sa druge strane, pa da i u drugom smeru kosiš.
I tako i bude. Kosi Mujo, a Japanac opet:
• Ne valja Mujo. Opet imaš prazan hod.
• Pa kako bolan opet prazan hod?
• Lepo! Kosiš u oba smera, ali imaš prazan hod jer vrtiš guzicom džabe. Nego, da ti zavežemo grabulje pa da odmah travu rastresaš da se brže suši.
I tako i bude. Kosi jadni Mujo tako opremljen, kad eto ti Fate. Nosi ručak. Na glavu stavila posudu sa kiselim mlekom, u jednu ruku posudu sa pitom, a u drugu košaru sa hranom i pivom. Ide polako prema Muji, a on kad je vidi kako zanosno njiše bujnim bokovima, kaže:
• Bona Fato, ne njiši tako bokovima, ako Japanac vidi da mi se diže, odmah će da mi utvrdi prazan hod i obesiti fenjer, da kosim i noću!