VICOTEKA

Unuci panduri došli kod babe na slavu da joj lome kolač. Kaže baba:
• Zavrtite kolač tri puta, pa ga prelomite.
Oni tako urade, kad ono kolač neće da se slomi. Kaže baba:
• Ništa deco, probajte opet!
Zavrteše oni kolač još tri puta, kad ono opet neće da se slomi. Kaže baba:
• Pa, deco moja, lakše će vam biti ako izvadite kolač iz tepsije.

Na Severnom polu razgovara porodica belih medveda:
• Mama, jesmo mi li stvarno čistokrvni beli medvedi?
• Jesmo, sine.
• A jesu li i tvoji roditelji čista rasa? Ne znaš za nekog da ima krvi šumskog medveda?
• Da, i oni su skroz beli medvedi.
• Tata, a tvoji roditelji? Jesu li i oni skroz beli?
• Jesu sine.
• Hm, ... a njihovi roditelji?
• Što se sad ti odjednom tako raspituješ da li si sto posto polarni medved?
• Zato što sam se smrzao kao pička ...

Vozili se Tadić i Mesić vozom. Pored Mesića stoji neka velika džukela. Pita Tadić:
• Što si poveo tu svinju sa sobom?
Mesić odgovara:
• To nije svinja to je moj pas Džeki.
Kad će Tadić:
• Ćuti Mesiću, pričam sa Džekijem.

Da li smem veš koji se pere na 30 stepeni da iznesem napolje da se suši na 40 stepeni?

Noćas na splavu `Lude noći` izgubljen jedan mali spermatozoid. Poštenoj nalazačici želim redovan ciklus!

Šta, posle ručka, Švarceneger kaže ženi?
• Astal da blista, bejbi!

Molim pevačicu da ne trese sisama oko mog muža, ... novčanik je kod mene.

Dođe Mujo kod Hase, a on izvadio „onu stvar“ i greje je na peći.
• Pa šta to radiš, bolan Haso?
• Treniram fiziku.
• Pa šta ti je to?
• Kažu da kada zagreješ neko telo – ono se širi, a kada hladiš – ono se skuplja, pa eto i ja eksperimentišem da vidim da li je to istina.
• Dobro bolan, a gde ti je Fata?
• Pa u frižideru, ... i ona trenira!

• Po jednom istraživanju, stanovnik Šumadije u proseku prepešači oko 1500 kilometara na godišnjem nivou!
• Po drugom istraživanju, stanovnik Šumadije popije prosečno oko 90 litara alkohola na godišnjem nivou.
• Iz priloženog se može zaključiti da prosečan Šumadinac troši 6 litara na 100 kilometara.

Seljak Rade kuka kako nema para i ne radi nigde. Ode kod svog kuma koji radi u pošti kako bi mu pomogao da se   zaposli.
• Kume, daj nešto da radim, zaposli me negde, pomagaj.
• Gde da ti nađem posao, znaš kakvo je stanje.
• Ma daj bilo šta!
• Pa, uskoro će izaći konkurs za poštara, prijavi se, srediću da te prime.
• Jok, kume, znaš da sam nepismen, nemam ni jednu godinu škole, ne mogu da radim kao poštar.
• Onda idi u Ameriku, ima neka fizikalija i dobro se plaća.
Ode Rade u Ameriku, radi po celi dan. Nakon nekoliko godina kupi kuću, kola, para koliko hoćeš. Preseli se u   Meksiko, oženi se, žena bogatašica. Kupi on ranč u Meksiku, napravi ogromnu farmu na njoj i veliku kuću. Dođu ljudi   iz naftne kompanije kod njega i kažu mu da ima nafte na njegovom ranču. Dogovore sa sa njim da im dozvoli da rade   na iskopavanju nafte i naprave ugovor vredan milione dolara. Rade oduševljen! Ostaje još samo da potpišu ugovor. Kaže čovek iz naftne kompanije:
• Rade, potpiši ovde.
• A ne mogu ja, daj mojoj sekretarici.
• Rade, moraš baš ti da potpišeš.
• Ne mogu, ja sam nepismen, nemam ni jednu godinu školovanja.
• Kako si nepismen?! Odakle ti ovolike pare kada si nepismen? Šta bi tek bio da si pismen?
• Eh, da sam pismen, bio bih poštar u selu!

Došao Piroćanac kod svog prijatelja, takođe Piroćanca, u posetu i ovaj ga pita da li hoće kafu. Čovek odgovara potvrdno a domaćin zagreje vodu i ubaci zrno kafe. Posle nekoliko dana ovaj drugi Piroćanac uzvrati posetu prvom a domaćin zagreje vodu za kafu i veže jedno zrno na konac pa ga umače u paru. Pita ga prijatelj:
• Je li bre, zašto tako kuvaš kafu?
• Ma bila mi ona tvoja mlogo jaka, pa ja da skuvam slabiju.