Ako ga izvadite iz tepsije

Unuci panduri došli kod babe na slavu da joj lome kolač. Kaže baba: • Zavrtite kolač tri puta, pa ga prelomite. Oni tako urade, kad ono kolač neće da se slomi. Kaže baba: • Ništa deco, probajte opet! Zavrteše oni kolač još tri puta, kad ono opet neće da se slomi. Kaže baba: • Pa, deco moja, lakše će vam biti ako izvadite kolač iz tepsije.

• I, ... čime se ti baviš? • Pa, trgujem ljudskim organima. • Šta se sa tim zajebavaš, imaš li ti srca? • Uf, nestalo, možda bude sledeće nedelje ...

Razgovaraju dva 70-godišnjaka. Žali se jedan: • Ja sam izlapeo skroz, sve zaboravljam, gde sam šta ostavio ... šta sam radio ... Drugi će: • Ja sve znam, dao mi doktor lekove i meni je odlično! • Koje lekove? Kako se zovu? • Joj, kako se zvaše, ono cveće ... Ono što se nosi na slavu? • Šta, ljiljani? • Ma nije, ono što se nosi i na groblje ... • Karanfili? • Ma jok bre ... Lepo cveće, ima raznih boja ... lepo miriše ... ima trnje ... • Ruže? • A, da!, Ružo ..., kako mi se zove onaj lek što mi dao doktor?!

Sedeli Mujo i Haso u parku, pričali i pili rakiju. Pričaju oni kako alkohol škodi i odjednom kaže Mujo: • E, Haso, ba, 'vako ćemo. Ako ne pogodiš u kojoj ruci mi je rakija nikad više nećemo piti, a ako pogodiš, nastavljamo! Je l' važi? • Važi, Mujo. Stavi Mujo ruke iza leđa i kaže: • Pogađaj! Haso se misli, pa kaže: • Desna! A Mujo mu na to odgovori: • Daj Haso, bolan, koncentriši se malo !!!

Kaže čovek prijatelju: • Nisam rekao ni jednu jedinu reč ženi već nedelju dana! Prijatelj ga pita: • A zašto? Ovaj mu odgovara: • Pa, nisam hteo da je prekidam!

Prodao Bosanac svog papagaja Hrvatu. Papagaj bistar, priča sve u šesnest, samo uvek pozdravlja sa: • Sellam. Nezgodno to Hrvatu, blamira ga ptica stalno pred gostima, i odluči on da ga ne hrani sve dok se papagaj ne dozove pameti. Prođe tako mesec dana i papagaj se ućuti. Konta Hrvat, opametio se. Sav srećan odluči da ponovo počne da ga hrani. Izvadi semena i stavi u kavez, kad će papagaj na to: • Šućur Allahu, isposti se i ovaj mjesec Ramazana!

Danas sam startovao ribu, definitivno je među nama bilo hemije, ... Upotrebila je suzavac u spreju.

Ide zec šumom i vidi da svi odjednom beže, pa zaustavi malog miša i upita ga: • Je li, mišu, što svi beže? A miš će njemu: • Lav je provalio da ga lavica vara, pa beže svi sumnjivi!

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko: • Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo? Mario odgovara: • Može, ali predstavićemo se kao Muslimani. Marko se brecnu: • Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi. Mario će ravnodušno: • Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed. Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ... • Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo? Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu: • Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Pita mama Pericu: • Je li Perice, imaš li ti devojku? • Imam! • I, ... kako se zove? • Jelena nadogradnja noktiju novi profil!

Ide Milojko ulicom. U susret mu ide devojka: • Ah – pomisli on – kad bi ona moja Radojka imala takve noge. Posle nekoliko stotina metara, prolazi još jedna devojka: • Ah ... kad bi ona moja Radojka imala takve grudi! Posle nekih stotinak metara još jedna: • Ah ... kad bi ona moja Radojka imala takvu guzu! Stiže Milojko do kuće ... na kapiji stoji Radojka: • Ah Radojka ... celim putem sam o tebi razmišljao.