Hrkao je kada smo radili prekovremeno

Plavušu, kandidatkinju za posao sekretarice, direktor pita: • I, ... zašto ste napustili prethodni posao? • Zato što je šef hrkao kada smo radili prekovremeno.

Sedi Mujo u kafani, ispred njega puna pepeljara i poluprazna boca pive, puši i gleda u prazno. Haso ga ugleda i priupita: • Bolan Mujo, šta ti je, što si loše volje? Mujo otpije gutljaj: • E moj Haso, razmišljam o tome kako molim Alaha od malih nogu da mi da neke supermoći ... i kontam da mi je jednu ipak dao ... Haso se zbuni i počeše po glavi: • Kakve moći, Mujo, šta bulazniš, šta ti je Alah dao? Mujo slegnu ramenima: • A eto, napravio me nevidljivim za zgodne žene ...

Najsigurniji način da raskineš sa nekim je da ga pozoveš u McDonalds. Nemaju viljuške, oštre noževe, ni teške tanjire, a uvek možeš da se sakriješ iza nekog debelog deteta.

Crnogorac se busa u grudi i viče: • Mi Crnogorci uvek smo se borili za čojstvo, junaštvo i poštenje. Neko mu odgovori: • Pa svi se borimo za ono što nemamo.

Od izbora dva putića, vode na dve strane, jedan na biro, drugi preko grane.

Razgovaraju dva 'solunca': • Je li bre, Milisave, je l' se sećaš kako je bilo kad smo bili mladi? Mogao si da prelomiš sablju preko kurca ... • Pa jes', tako je bilo ... • A je l' bi mogao sad to da uradiš? • Ma jok. Otkazale ruke.

Razgovaraju Milojko i Radojko o tome ko ima većeg: • Moj ti je, bre Radojko, 15. • E, Milojko, moj ti je 37. • Ajd' ne laži Radojko, skidaj, gaće! Skinuo Radojko gaće, kad ono - nema šta da se vidi. • Ih, bre Radojko, pa baš tio je malecki. Čime si ga merio, majke ti? • Kako čime? Pa toplomerom.

Svekrva govori snahi na venčanju: • Kćeri, nije ti baš nešto lepa ta venčnica. A snaha će na to: • Nema veze, sledeći put će biti lepša.

Zemunac čestita prijatelju svetog Nikolu: • Znači brate, srećan Džoni.

Dugo je Lule radio kao vozač svog direktora. Svakog petka on je njega vozio kod švalerke. Jednog petka dok ga je vozio ljubavnici, Lule nije mogao da se uzdrži pa je pitao direktora: • Direktore, ... je l' mogu nešto da Vas pitam, al' da se ne naljutite? • Pitaj, naravno - nasmeši se direktor. • Vi imate prelepu ženu, svi Vam zavide kada Vas vide zajedno, ali svejedno imate švalerku. Zašto? Direktor ga pogleda začudjeno, ali mu ne odgovori. Lule pomisli: • Gotovo! Sad ću popiti otkaz! Ne gine mi šut karta! Sutradan je došao na posao. Nigde niko ne govori o otkazu. Bilo, je vreme ručku i Lule ode u menzu. Dok, su svi dobili grašak za ručak sa nečim što je ličilo na meso, Lule dobi Bečku šniclu sa gomilom pomfrita na tanjiru uz namigivanje kuvara i poruku: • To te direktor časti. Dani su prolazili a Lule je za svaki obrok dobijao Bečku šniclu i gomilu pomfrita. Petak, ... auto, ... u njemu direktor i njegov lični vozač Lule, ... Pita ga direktor: • Aleksa, ... je l' mogu nešto da te pitam al' da se ne naljutiš? • Naravno direktore, ... kako bih ja mogao da se ljutim na Vas? - nasmeši se on. • Kako ti se sviđaju obroci koje dobijaš svakog dana? • Iskreno direktore, muka mi je od Bečke šnicle i krompira, ... ne mogu očima da ih vidim. • Eto, vidiš - reče mu ovaj - ti tek dve nedelje jedeš jedno te isto i dosadilo ti je, a ja sa svojom ženom živim već 20 godina ...

Dobio Perica jedinicu iz srpskog. Kad je došao kući mama ga pita šta je bilo, a Perica će: • Ma pisali smo sastav. Evo da ti pročitam: "Krenem ja jedan dan u školu, kad naletim na govno. Govno, onako zelenkasto, rekoh, mora da je Markovo, on jede puno graška. Idem ja malo dalje, naletim na još jedno govno. Govno onako žućkasto, kao da je Simino, on jede puno kukuruza. Šetam ja tako još malo i naletim na jedno baš veliko govno i pomislim: mora da je Đoletovo, on je debeo, puno jede, pa puno i sere". • Pa dobro, Perice, koja je bila tema sastava? - pita Pericu mama. • Prijatelj se u nuždi prepoznaje!