Više šljiva na pekmez

Kako prepoznati najvećeg papučara u selu? • Potrošio je više šljiva na pekmez nego na rakiju!

Došla Stanojka doktoru, sva otečena i plava po licu. Požali mu se da je Miljojko pretuče svaki put kada se uveče vrati iz kafane. Doktor je posavetuje: • Gospođo, skuvajte čaj od kamilice, pa kada Miljojko dođe uveče kući, napunite usta čajem i grgljajte taj čaj dok Miljojko ne ode da spava, i za osam dana dođite na kontrolu. Posle osam dana dođe Stanojka na kontrolu i sva srećna pohvali doktora: • Gos`n doktore, Vi pravite čudesa. Otkako se držim vaše terapije, Miljojko je potpuno miran i ne tuče me. • Pa to sam i mislio. U Vašem slučaju nije kriv alkohol, nego jezik!

• Mama, a što se tetkina ćerka zove Ruža? • Zato što tetka voli cveće, zlato moje. • Mama, a šta ti voliš? • Đokice, ne budi dosadan.

Razgovaraju dva 'solunca': • Je li bre, Milisave, je l' se sećaš kako je bilo kad smo bili mladi? Mogao si da prelomiš sablju preko kurca ... • Pa jes', tako je bilo ... • A je l' bi mogao sad to da uradiš? • Ma jok. Otkazale ruke.

Bila sam kod psihijatra. On je nacrtao ovce i rekao mi da ih čuvam dok se ne vrati, pa je izašao napolje. Ja sam nacrtala ogradu i otišla kući.

Osmeh i srednji prst - dve stvari koje ceo svet razume.

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ... Reditelj viknu: • Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo. Seljak kaže: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Tri predstavnice lepšeg pola prijavile se za kviz. Pita voditelj prvu ženu: • Gde su žene najkovrdžavije? • U Africi – odgovori ova. • Vrlo dobro ... A vi – obraća se drugoj – znate li šta to ima muškarac, što žena neobično voli da drži u ruci? • Znam, platu – odgovori ona. Tog časa treća žena ustade i pođe ka izlazu iz studija, objašnjavajući: • Ovo nije kviz za mene. Pogrešila bih već kod prva dva pitanja.

Optimistično je to što baba gleda "Malu nevestu", bez obzira što neće da dočeka kraj serije.

• Je l' ti se sviđa moj novi iPhone? • Da. Koliko si ga platio? • Nisam ga kupio, dobio sam ga ... • Gde bre? • Pobedio sam u trci ... • Koliko vas je učestvovalo? • Pandur, vlasnik telefona i ja ...

Razgovara majka sa sinom Zemuncem: • Dobro, sine, dokle ćeš tako? Ukrao si sve što imaš u životu! • Brate, kevo, šta ti je, diplomu i vozačku sam kupio!