VICOTEKA

Zašto Internet ne može da zameni standardne štampane novine?
• Zato što Internetom ne možeš da ubijaš muve.

Mladenci došli da stanuju kod mladinih roditelja. Već prvog dana njen brat prvi siđe na doručak.
• Mama, jesu li seka i njen muž još uvek u sobi?
• Jesu.
• Ja mislim ...
• Nema ti šta da misliš! Doručkuj brzo i gubi se u školu!
Kad se popodne vratio iz škole, dečak ponovo upita:
• Mama, da li su seka i zet još u sobi?
• Jesu.
• Ja mislim ...
• Nema šta ti da misliš! Sedi tu ručaj i ćuti, a posle možeš da ideš kod Steve da se igrate!
Kad se pred veče vratio kući, odmah upita:
• Da li su seka i zet sišli?
• Još nisu!
• Ja mislim ...
• Dobro, ajde da čujem šta to misliš!
• Pa eto, sinoć sam čuo kad je seka rekla zetu da ode u kupatilo i donese vazelin ... pa sve nešto mislim da zet nije greškom uzeo moj super lepak ... vidim da ga nema na polici, a ... vazelin je i dalje na polici!

Inteligencija je sve više veštačka, ali su budale i dalje 100% prirodne.

Meni niko ništa u životu nije pomogao. Sve što imam svojim rukama sam ukrao!

Razgovor negde u Pirotu:
• Kupi, bre, ovaj losion za kosu! - ubeđuje prodavac Piroćanca.
• Ma, kuj će mi andrak!?
• Je l' vidiš da si ćelav, trebaće ti.
• Ih, kad bi to tako moglo ... - bio je nepoverljiv ovaj.
• A je l' vidiš onu prodavačicu od preko puta? - upita ga prodavac.
• Vidim, kako da ne vidim!
• Je l' vidiš kol'ke brke ima?
• Vidim ...
• E toj su joj izrasli kad je onomad zubima otvorila ovaj zatvarač!

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ...
Reditelj viknu:
• Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo.
Seljak kaže:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Posle zemljotresa dovikuju se dve komšinice:
• O ooo, Radojka, oseti li ga ti noćas?
• Oseti, oseti, kako da ne osetim, ... da je bio duži ja bi crkla!

Danas ću kupiti štikle. Vreme je da i ja živim na visokoj nozi.

• Hej ćao, ti beše ono završila književnost na Filološkom fakultetu, jel da?
• Da, da ... sa prosekom 9,5!
• Stvarno? Svaka čast, baš lepo! Nego, ... pošto su ti ovi krastavci i šargarepe?

• Mama, da li je naporno prati prozore? – pita mali Perica.
• Da, sine, jako je naporno! – uzdahnu majka.
• Onda mi zahvali, upravo sam jedan razbio!

Upoznavanje:
• Ćao, ja sam Dunja.
• Ja sam Miloš, drago mi je.
• Jaooo, pa ti se zoveš kao moj bivši dečko ...
• A ti se zoveš kao kompot moje babe!