Baba može da odigra dva kola

Koja je razlika između babe na svadbi i Zvezde u Evropi? • Baba može da odigra dva kola.

Majka udala ćerku, ali, nakon nedelju dana, vrati se ćerka kući. Pita je majka što joj je, a kći će: • Radi se o onim stvarima ... • Reci sve mami, žene smo obe. • Ma, on nikako neće, samo čita knjigu. • Hajde ti natrag, doći ću ja da izvidim situaciju. Tako majka došla, a zet će joj: • Oprostite, idem u sobu da čitam knjigu. Ćerka će: • Eto vidiš, mama, o tome sam ti pričala. Na to će majka: • Daj ti meni svoju spavaćicu. Ode majka u sobu i zet joj gurne prst u picu. Vrati se ona kod ćerke u sobu pa kaže: • Eno, gurnuo mi je prst. Znači da hoće ... • Ma, jok, to on samo da ne liže prst kad lista stranice.

• Ćao. • Ćao. • Ovaj, ... • Slušam te. • Pa, ... hehe, simpatična si pa rek'o da ti priđem. • Dobro, prišao si, i? • Pa, ovaj ... • Ok, da skratim. Ćale mi nije terorista, ne volim sve što vole mladi i jebe mi se za mir u svetu. Imam dečka, švalera i ljubavnika. Ne dam ti adresu, broj telefona i krvnu grupu. Ugini. • Ok, samo sam hteo da ti kažem da čitavo veče vučeš usrani toalet papir zalepljen za cipelu, ali pošto si govno, pristaje ti ...

Radio Mujo u rudniku uglja, i jednog dana dogodi se nesreća u njegovoj smeni. Dosta njegovih kolega je poginulo, a među njima i cela Mujina ekipa. Mujo je bio povređen i kad se vratio kući posle mesec dana provedenih u bolnici, upita ga Fata: • Bolan, Mujo, je l' znaš da su sve komšinice dobile odštetu od 50 hiljada eura za poginule muževe, a ja hiljadu za tvoju povredu? • Ne, Fato, al' neka su! Fata ga pogleda ispod oka i upita: • Ma jest', al' reci ti meni, gde si ti bio kad se urušilo? Mujo slegne ramenima i odgovori: • U WC-u. Fata zatrese glavom i reče odlazeći u kuhinju: • E, moj Mujo, kad god se pare dele, ti negde sereš.

Sede dve plavuše u piceriji. Jedna kaže: • Joj kako ružno podrigujem, na picu. A druga joj odgovori: • Popij malo kisele vode, pa ćeš podrigivati na usta.

Razgovaraju dve komšinice: • Je li, komšinice, ko je onaj zgodni frajer koga si jutros ispratila iz stana? • A, to je student četvrte godine medicine ... • Redovan? • Ma, jok, samo kad mi je muž na putu.

Sa čim' Ciga jede pljeskavicu? • Sa zadovoljstvom!

Zove plavuša dečka: • Kupila sam puzzle i ne mogu ih složiti ... • Hm, baš ništa nisi uspela da složiš? • Ne ... Ni jedna mi se ne uklapa. • A šta je nacrtano na kutiji? • Neko žuto pile. Ali, ja tu ne mogu da prepoznam ni glavu ni rep. • Ajde, strpi se malo, sada ću ja da dođem do tebe. Dođe dečko kod plavuše, pogleda ka stolu sa slagalicom i kaže joj: • Daj, vrati taj cornflakes u kutiju.

I gde su mi one pare što su mi moji čuvali da ne izgubim dok sam bio mali? ... Gde?

Dugo je Lule radio kao vozač svog direktora. Svakog petka on je njega vozio kod švalerke. Jednog petka dok ga je vozio ljubavnici, Lule nije mogao da se uzdrži pa je pitao direktora: • Direktore, ... je l' mogu nešto da Vas pitam, al' da se ne naljutite? • Pitaj, naravno - nasmeši se direktor. • Vi imate prelepu ženu, svi Vam zavide kada Vas vide zajedno, ali svejedno imate švalerku. Zašto? Direktor ga pogleda začudjeno, ali mu ne odgovori. Lule pomisli: • Gotovo! Sad ću popiti otkaz! Ne gine mi šut karta! Sutradan je došao na posao. Nigde niko ne govori o otkazu. Bilo, je vreme ručku i Lule ode u menzu. Dok, su svi dobili grašak za ručak sa nečim što je ličilo na meso, Lule dobi Bečku šniclu sa gomilom pomfrita na tanjiru uz namigivanje kuvara i poruku: • To te direktor časti. Dani su prolazili a Lule je za svaki obrok dobijao Bečku šniclu i gomilu pomfrita. Petak, ... auto, ... u njemu direktor i njegov lični vozač Lule, ... Pita ga direktor: • Aleksa, ... je l' mogu nešto da te pitam al' da se ne naljutiš? • Naravno direktore, ... kako bih ja mogao da se ljutim na Vas? - nasmeši se on. • Kako ti se sviđaju obroci koje dobijaš svakog dana? • Iskreno direktore, muka mi je od Bečke šnicle i krompira, ... ne mogu očima da ih vidim. • Eto, vidiš - reče mu ovaj - ti tek dve nedelje jedeš jedno te isto i dosadilo ti je, a ja sa svojom ženom živim već 20 godina ...

Došao Zemunac na more. Odluči on da nauči sina da pliva. Baci ga u more, a mali potone. Stavi mu „mišiće“, opet ga baci u vodu i mali opet potone. Stavi mu i šlauf, pokuša ponovo – mali opet potone. Nema druge, još i peraje – mali opet potone. Gleda to drugi Zemunac sa obale pa pita: • Tebra, a kol'ko mu teška ona kajla oko vrata?