Sve je to tatko platio

Ode Piroćanac sa porodicom na more. Dok su se brčkali, mali Žikica zavapi: • Tatko, tatko, progutao sam malo vode! Piroćanac će na to: • Gutaj sine, sve je to tatko platio!

Dugo je Lule radio kao vozač svog direktora. Svakog petka on je njega vozio kod švalerke. Jednog petka dok ga je vozio ljubavnici, Lule nije mogao da se uzdrži pa je pitao direktora: • Direktore, ... je l' mogu nešto da Vas pitam, al' da se ne naljutite? • Pitaj, naravno - nasmeši se direktor. • Vi imate prelepu ženu, svi Vam zavide kada Vas vide zajedno, ali svejedno imate švalerku. Zašto? Direktor ga pogleda začudjeno, ali mu ne odgovori. Lule pomisli: • Gotovo! Sad ću popiti otkaz! Ne gine mi šut karta! Sutradan je došao na posao. Nigde niko ne govori o otkazu. Bilo, je vreme ručku i Lule ode u menzu. Dok, su svi dobili grašak za ručak sa nečim što je ličilo na meso, Lule dobi Bečku šniclu sa gomilom pomfrita na tanjiru uz namigivanje kuvara i poruku: • To te direktor časti. Dani su prolazili a Lule je za svaki obrok dobijao Bečku šniclu i gomilu pomfrita. Petak, ... auto, ... u njemu direktor i njegov lični vozač Lule, ... Pita ga direktor: • Aleksa, ... je l' mogu nešto da te pitam al' da se ne naljutiš? • Naravno direktore, ... kako bih ja mogao da se ljutim na Vas? - nasmeši se on. • Kako ti se sviđaju obroci koje dobijaš svakog dana? • Iskreno direktore, muka mi je od Bečke šnicle i krompira, ... ne mogu očima da ih vidim. • Eto, vidiš - reče mu ovaj - ti tek dve nedelje jedeš jedno te isto i dosadilo ti je, a ja sa svojom ženom živim već 20 godina ...

Za doručak, Piroćanac kaže svojoj deci: • Deco, ko hoće da jede, nek' jede, a ko neće - dajem mu dinar! Deca: • Hoćemo dinar! Za ručak ista situacija: • Deco, ko hoće da jede, nek' jede, a ko neće - dajem mu dinar! Deca: • Daj dinar! Uveče tatko vika: • Deco, ko hoće da večera, mora da plati dva dinara!

Dobio Mujo nov stan, pa se hvali Hasi: • Ću lepote, prostora, ... imam sad ja svoju sobu, a Fata svoju, ne moram je više slušat' kako hrče ... • Ma dobro, a one stvari? • A to, ... pa samo zviznem kad mi dođe i ona već na vratima. • A šta kad njoj dođe? • Eee, ... onda ona otvori vrata pa kaže: Mujo, jesi l' zviždao ti il' komšija Suljo?

• Dragi moj mužiću, imam dobru i lošu vest. • Daj prvo dobru. • Dobili smo popust u auto servisu ...

Našao policajac izgubljenog majmuna na ulici i poveo ga u stanicu. U stanici pita šefa šta da radi s majmunom, a šef u žurbi odgovara: • Ma, šta ja znam, vodi ga u zoološki vrt. Uveče se policajac vrati u stanicu, vodeći majmuna za ruku i opet pita šefa šta da radi. • Šta je s tobom, čoveče, pa vodi ga u zoološki vrt! • Šefe, tamo smo već bili. Mislio sam da ga sad povedem u bioskop.

Tri moguća načina izlaska iz krize u Srbiji: • Autobuska stanica, • Železnička stanica, • Aerodrom.

Razgovaraju čovek sa obrijanom glavom i čovek koji muca dok govori. Mucavac pita obrijanog: • Je li, bbboggga ttti, kkkolllikkko ppplllaćaš bbbricccu? • Manje nego ti telefon - odgovori obrijani.

Baba našla nekog dedu, pa hoće da se uda, ali je zanima njegovo imovinsko stanje, pa ga pita: • Je li, šta imaš od pokretne, a šta od nepokretne imovine? • Od pokretne imovine imam protezu, a od nepokretne - onu stvar između nogu!

Pokuca zli vuk malim jarićima na vrata i umilnim glasom će: • Deco, otvorite vrata! Ja sam vaša mama i donela sam vam mleko! A jarići će uglas: • Daj, ne seri vuče, mama je odnela mleko na analizu u laboratoriju!

Ovo ti je prvi put. Dok ležeš, mišići ti se stežu. Odguruješ ga za trenutak, tražeći opravdanje, ali on se ne da pokolebati, dok ti sigurnim korakom prilazi. Pita te da li se plašiš, a ti hrabro potvrđuješ glavom. On ima dosta iskustva, ali tebi je prvi put da se nečiji prst nađe na tom mestu. Kad je gurnuo prst jače, sva si se naježila, ali njegov siguran pogled te smiruje. Nežno te pogleda i kaže ti da se ne bojiš i da je to radio već mnogo puta. Negov hladan osmeh te na trenutak opusti i ti raširiš otvor, dajući mu više mesta za lakši ulazak. Nestrpljivo ga zamoliš da požuri, ali on iskusno odmerava pokrete, trudeći se da ti nanese sto manje bola. Dok pritiska sve jače i ide sve dublje, osećaš da ti tkivo popušta. Bol ti razdrma telo i osetiš krv, ali on nastavlja, idući sve dalje i dalje. Pogleda te zabrinuto i pita te da li boli. Oči su ti pune suza, ali ti odmahuješ glavom, pokazujući mu da nastavi. Počinje da iskusno gura napred i nazad, ali ti je celo telo previše stegnuto da bi išta osetila. Nakon nekoliko užasnih trenutaka, osećaš kako nesto kulja; kada ga napokon izvadi, ležeš opuštena, srećna što je sve gotovo. Gleda te i toplo se osmehuje. Kaže da si bila tvrdoglava, ali da je ipak to bilo lepo iskustvo. Sa osmehom zahvaljuješ svom zubaru. Ipak, to ti je bio prvi put da vadiš zub.