VICOTEKA

Ode Piroćanac sa porodicom na more. Dok su se brčkali, mali Žikica zavapi:
• Tatko, tatko, progutao sam malo vode!
Piroćanac će na to:
• Gutaj sine, sve je to tatko platio!

Otac kupi robota koji ti opali šamar ako lažeš. Odluči se da ga isproba za vreme večere. Otac:
• Sine gde si bio pre podne?
Sin:
• U školi, tata.
Robot opali šamar sinu. Sin:
• OK, bio sam kod prijatelja, gledali smo DVD.
Otac:
• Šta ste gledali?
Sin:
• Kung Fu Pandu.
Robot opet opali šamar sinu. Sin:
• OK, gledali smo pornić.
Otac:
• Štaaaa? Ja u tvojim godinama nisam znao ni šta je to.
Robot opali šamar ocu. Mama:
• Ha ha ha, ha vidi se da je tvoj sin.
Robot opali šamar mami.

Čovek se napio i legao na sred parkinga. Naiđe policajac i pita ga:
• Šta radiš tu?
• Zar ne vidiš da sam se parkirao?
• Pa, nisi ti auto.
• Baš me briga, ... nisi ni ti pauk.

Vrhunac komšijske svađe:
• Da ti nije mene, ti ni dece be bi imao ... !

Razgovor babe i unuka:
• Još samo da završiš fakultet, pa mogu da umrem ...
• Baba, završio sam faks!
• Još samo da se oženiš, pa mogu da umrem ...
• Čekaj baba, nismo se tako dogovorili!

Šta je to peh?
• To je kad posadiš pet hektara duvana, bude odlična berba, a žena popuši komšijin.

• Tata, tata, gde se uliva Dunav?
• U dnevnu sobu, sine, u dnevnu sobu ...

Za bolesne, postoji bolnica. Za lude, postoji ludnica. Za budale nema ništa, zato ih ima svuda.

Hvali se osamdesetogodišnji deda svom doktoru kako mu je žena koja je 60 godina mlađa od njega ostala trudna i da će ubrzo postati otac. Doktor potapša starog dedu po ramenu pa reče:
• Da ja tebi, deda, ispričam jednu malu priču: Bio jedan lovac i jedno jutro ode on u lov na medvede. Kad je naleteo na velikog medveda on potegne za puškom i tad primeti da je umesto puške poneo kišobran ali on svejedno uperi kišobran u medveda i na njegovo čudo kišobran opali i ostade medved na mestu mrtav ...
• To je nemoguće! – prekide ga deda – mora da je tu bio još neko. Sigurno je neko opalio iza njegovih leđa a da on nije ni znao!
• Upravo tako deda, o tome ti pričam.

Nosili Lala i Spira zvono na vrh crkve i krenuše dole nakon obavljena posla, ali lift ne radi a stepenice zaključane. Čekali Lala i Spira tako tri - četiri sata kad će odjednom Lala:
• Spiro, ja moram da serem.
A Spira mu kaže:
• Ma obavi to tu, na licu mesta, preko oluka, neka padne dole pa ćemo počistiti kada siđemo.
Kad dole u dvorištu pop drži liturgiju i raširenih ruku pita:
• Bože šta ćeš ti nama dati?
Sleti mu govno pravo u ruku. Pop sav u čudu ali nastavi:
• Bože šta ćemo mi tebi dati?
A Lala odozgo viče:
• Papiiiira! Paaaapiiiraaa!

Nisu svi ljudi isti, svako je budala na svoj način.