VICOTEKA

Kupovali Mujo i Haso kravu na sajmu. Prodavac kaže:
• Ova krava koliko vode popije, toliko mleka daje.
Odluče oni da kupe kravu i putem do kuće naiđu na jezero pa odluče da isprobaju ono što im je prodavac rekao. Mujo drži kravu za rogove i gura joj glavu u vodu a Haso muze. Od silne muke krava se prosere a Haso vikne:
• Mujo, diži joj glavu ... POVUKLA JE MULJ!

Izviđači vežbaju preživljavanje u prirodi:
• Imam dobru i lošu vest. Prvo loša: ručak su kišne gliste. A evo i dobre: nema dovoljno za sve.

Jedan uobičajeni bračni dijalog:
• Draga, gde je čaj? Ne mogu da ga nađem ...
• Pa tamo gde bi i trebalo da bude, idiote. U šarenoj fioci, u plastičnoj kutiji za kafu, na kojoj piše ŠEĆER!

Zaboleo Cigu stomak pa ode on kod doktora. Opipava mu doktor stomak, pa pita:
• Kakva ti je velika nužda?
• Velika brate, velika, da nije ne bih ni došao.
• Ne pitam te to, nego kakva ti je stolica?
• Drvena, a i stara, vala propala skroz.
• Ama, čoveče, razumeš li ti mene, koliko puta ideš napolje?
• Od kada svane i ne ulazim u kuću do večeri.
• Govno, Cigo, kakvo ti je govno?
• Eee, gospon doktor, to još nisam probao.

Učiteljica pita Pericu:
• Je li, ko je razbio prozor?
• Zaista ste glupi ako mislite da ću odati rođenog brata?

Muž i žena se bučno raspravljaju u pozorištu za vreme jedne predstave. Nakon petnaestak minuta, čovek koji je sedeo iza njih izgubi strpljenje i obrati im se:
• Izvinite, ali ništa ne čujem!
A muž će:
• I ne treba da čujete, to se tiče samo nas dvoje!

Dolazi Mujo u bioskop i kupi jednu kartu za film. Posle dva minuta, dolazi i kupuje još jednu, i tako nekoliko puta. Prodavac ga upita:
• Pa šta će vam toliko karata za jedan isti film?
• Znam ja da je dovoljna i jedna, nego onaj kreten na vratima uvek pocepa kartu kada mu je dam.

Razgovaraju dvojica pijanaca:
• Kada umrem, hoću da mi grob zaliješ francuskim konjakom, škotskim viskijem i srpskom lozom! Važi?
• Važi, ali ću prvo sve to da filtriram kroz bubrege!

Šta se desi kad popiješ vijagru i apaurin zajedno?
• Jebe ti se, a mrsko ti.

U bolnici, pored bolesničke postelje:
• Izvinite, koliko ste visoki?
• Tačno metar i sedamdeset i pet, doktore - jedva izgovori pacijent.
• Hvala, ... i ... samo, da znate, ... ja nisam doktor, već stolar!

Ko umre na jesen, za njega nema zime!