VICOTEKA

Došao Piroćanac u opštinu i pita da li može da promeni ženino ime.
• Može. A zašto ona nije došla? – pitaju ga u opštini.
• Preminula je pre pet godina i zato nije mogla da dođe.
• A zašto bi joj ti sad menjao ime?
• Pa hteo bih da kupim jedan polovan nadgrobni spomenik. Sve se na njemu slaže, izuzev imena ...

Ljubav je kad dečko nema para za sladoled pa mu devojka ponudi da liže.

• Dragi, stigla sam, konačno. Kupila sam ti piva, šta želiš za večeru? Večeras je utakmica pa možeš zvati drugare da zajedno gledate, a posle možete i u provod ...
On:
• Jel' mnogo?
• Ma niiiiije, samo malo branik, levi far i retrovizor ...

• Moj dnevnik ... Dan 1.
Spremna sam za ovo divno krstarenje ...
Ponela sam najlepše haljine. Tako sam uzbuđena!

• Moj dnevnik ... Dan 2.
Celi dan smo mirno plovili.
Bilo je divno, videla sam nekoliko delfina i morskih kitova.
Kako mi je divno počeo odmor!
Danas sam srela kapetana i učinio mi se zanimljiv.

• Moj dnevnik ... Dan 3.
Bila na bazenu, ronila i igrala golf ...
Kapetan me pozvao za svoj sto da večeram s njima.
Bila mi je to velika čast, bilo mi je extra.
Vrlo je zgodan i zanimljiv muškarac.

• Moj dnevnik ... Dan 4.
Bila sam u kazinu i dobila 110 eura.
Kapetan me pozvao na večeru u svoju kabinu.
Bila je to luksuzna večera, školjke, kavijar, šampanjac.
Pitao me da ostanem s njim i odbila sam poziv. Rekla sam mu da ne želim prevariti supruga.

• Moj dnevnik ... Dan 5.
Ponovo sam išla na bazen i malo sam izgorela na suncu.
Kapetan me pozvao na piće, istina je da je jako ljubazan muškarac.
Opet me pitao da li želim provesti noć s njim i opet sam ga odbila.
Tada me je uslovio, ako ne odem s njim u krevet potopiće brod!
Ostala sam skamenjena.

• Moj dnevnik ... Dan 6.
Danas sam spasila nekih 1.600 osoba ... četiri puta!
Tako sam srećna!

Kupila neka žena ormar i dođe majstor da ga sklopi. Pošto je završio sa sklapanjem, naiđe tramvaj pored zgrade, zgrada se malo zatrese i ormar se odmah rasturi na delove. Šta će majstor, sklopi ga ponovo. Opet naiđe tramvaj, opet ista stvar. Posle nekoliko pokušaja, kaže on gazdarici:
• Ja ću sad da uđem u ovaj ormar i sačekam da naiđe tramvaj pa da vidim zašto se to dešava.
Tako i uradi. Posle nekog vremena ulazi u sobu gazdaričin muž, vidi novi ormar i otvori ga. Spazi čoveka u njemu kako se drži za šipku i zaprepašćeno ga upita:
• Šta ti, čoveče, radiš tu?
Majstor iz ormara odgovara:
• Ako ti kažem da čekam tramvaj, da li bi mi verovao?

Kada ste u govnima do grla, važno je da vam kolena ne klecaju.

Šta je to lokalna anestezija?
• To je kada se napiješ kod komšije!

Trgovački putnik upita mališana koji se igrao ispred ulaza:
• Jesu li ti mama i tata kod kuće?
• Jesu - odgovori mališan.
Trgovački putnik pozvoni nekoliko puta, ali niko ne odgovara.
• Pa, jesi li mi rekao da su ti roditelji kod kuće? - obrati se dečaku.
• Pa jesu, ali ja ne stanujem ovde.

Razgovaraju dve bake, pa prva kaže:
• Sestro slatka, vidiš li ti kolika je kriza?
• Jese, jeste - odgovori druga - baš malo pre, dok sam izlazila iz zgrade, videla sam tri momka kako puše jednu istu cigaru!

Seljak Rade kuka kako nema para i ne radi nigde. Ode kod svog kuma koji radi u pošti kako bi mu pomogao da se   zaposli.
• Kume, daj nešto da radim, zaposli me negde, pomagaj.
• Gde da ti nađem posao, znaš kakvo je stanje.
• Ma daj bilo šta!
• Pa, uskoro će izaći konkurs za poštara, prijavi se, srediću da te prime.
• Jok, kume, znaš da sam nepismen, nemam ni jednu godinu škole, ne mogu da radim kao poštar.
• Onda idi u Ameriku, ima neka fizikalija i dobro se plaća.
Ode Rade u Ameriku, radi po celi dan. Nakon nekoliko godina kupi kuću, kola, para koliko hoćeš. Preseli se u   Meksiko, oženi se, žena bogatašica. Kupi on ranč u Meksiku, napravi ogromnu farmu na njoj i veliku kuću. Dođu ljudi   iz naftne kompanije kod njega i kažu mu da ima nafte na njegovom ranču. Dogovore sa sa njim da im dozvoli da rade   na iskopavanju nafte i naprave ugovor vredan milione dolara. Rade oduševljen! Ostaje još samo da potpišu ugovor. Kaže čovek iz naftne kompanije:
• Rade, potpiši ovde.
• A ne mogu ja, daj mojoj sekretarici.
• Rade, moraš baš ti da potpišeš.
• Ne mogu, ja sam nepismen, nemam ni jednu godinu školovanja.
• Kako si nepismen?! Odakle ti ovolike pare kada si nepismen? Šta bi tek bio da si pismen?
• Eh, da sam pismen, bio bih poštar u selu!

• Ćale, zašto se seka zove Sofija?
• Pa zato što smo je napravili u Sofiji, u Bugarskoj.
• Aaaha, hvala!
• Nema na čemu, Stefan Braune!