VICOTEKA

Došao Piroćanac u opštinu i pita da li može da promeni ženino ime.
• Može. A zašto ona nije došla? – pitaju ga u opštini.
• Preminula je pre pet godina i zato nije mogla da dođe.
• A zašto bi joj ti sad menjao ime?
• Pa hteo bih da kupim jedan polovan nadgrobni spomenik. Sve se na njemu slaže, izuzev imena ...

Prala Fata na potoku rublje po starinski, ručno. U tom trenutku se sa planine odvali komad kamena, pogodi Fatu u glavu i ubije je. Nešto kasnije dolazi Mujo, vidi Fatu kako mrtva leži u potoku i kaže:
• E, jebem ti sreću, već mi treću veš mašinu sjeba kamenac.

Došao čovek sa privremenog rada iz Nemačke kući u svoje selo, pa mu žena skuvala pasulj. Posle pojedenih nekoliko tanjira on prdnu i zasmrde celu kuću. Žena ga prekori:
• Kako možeš tako, kum ti je na vratima, a ti usmrdiš kuću!
• Ne brini ništa - reče on i izvadi sprej sa mirisom borove šume, pa poprska sobu.
Dođe kum:
• Kume, osećaš li nešto?
• Jok.
• Ma 'ajde, napregni nos ... moraš bar nešto da osetiš.
• Aha! Osećam, ... sad osećam ... kao da se neko usrao u borovoj šumi.

Posle 40 godina braka, muž kaže ženi:
• Da se kladimo da me ne možeš i obradovati i ražalostiti jednom rečenicom.
Ona malo razmisli, pa reče:
• Tvoj je najveći u celom selu.

Uhvatio Piroćanac zlatnu ribicu.
• Kupi mi najnoviji Audi! - naredi joj.
• Hoćeš li na kredit ili na leasing? - pita ga ribica.
• A hoćeš li ti na ulje ili na mast?

Mujo došao po Hasu mrtvačkim kolima, da izađu u grad. Haso, kad je video vozilo, prozbori:
• Bolan Mujo, ja ti tu ne ulazim!
Mujo:
• `Ajde Haso ne budali, ljudi umiru da uđu u njih, a ti mi tu nešto kenjaš!

Otišao slikar u park. Iznenada dobije inspiraciju za slikanje pa poviče:
• Papira, papira, dajte mi papira!
A jedan iz žbunja dovikne:
• Ma šta će ti papira, obriši se lišćem kao ja.

Pitali Fatu:
• Šta više voliš, kada ti uđe ili izađe?
• Volim kada se dvoumi!

Direktor saopštava mladom službeniku:
• Strašno mi je žao što moram da Vas otpustim, bili ste mi kao rođeni sin, ... lenj, bezobziran i nezahvalan!

Kupila neka žena ormar i dođe majstor da ga sklopi. Pošto je završio sa sklapanjem, naiđe tramvaj pored zgrade, zgrada se malo zatrese i ormar se odmah rasturi na delove. Šta će majstor, sklopi ga ponovo. Opet naiđe tramvaj, opet ista stvar. Posle nekoliko pokušaja, kaže on gazdarici:
• Ja ću sad da uđem u ovaj ormar i sačekam da naiđe tramvaj pa da vidim zašto se to dešava.
Tako i uradi. Posle nekog vremena ulazi u sobu gazdaričin muž, vidi novi ormar i otvori ga. Spazi čoveka u njemu kako se drži za šipku i zaprepašćeno ga upita:
• Šta ti, čoveče, radiš tu?
Majstor iz ormara odgovara:
• Ako ti kažem da čekam tramvaj, da li bi mi verovao?

• Ćao, šta piješ?
• Beži seljaku, čekam dečka!
• Seljanko, ja sam konobar.