VICOTEKA

Dođe Piroćanac u kafanu vikne:
• Konobaru, donesi ovamo pola hleba i jedno ćevapče.
Konobar mu odgovori:
• Pazi da se ne najedeš!
Posle pola sata, Piroćanac opet zove konobara:
• Donesi još pola hleba da izjedem ono ćevapče.

Krenula dva Piroćanca u Ameriku. Posle dužeg vremena, kaže jedan drugom:
• Koliko još do te Amerike?
Na to će drugi:
• Ćuti i plivaj!

Vozi Mujo bicikl i sretne Hasu. Haso upita:
• Otkud ti bicikl?
• Od susjede.
• Kako to, od susjede? - upita Haso.
• Idem ja šumom i sretnem susjedu kako vozi bicikl ... odjednom se
skine, baci haljinu na jednu, a bicikl na drugu stranu, pa mi reče - "Uzmi, Mujo, što ti srce želi!" - I ja ti, brate, uzmem bicikl!
• Pa dobro si napravio ... šta će ti haljina!! - odgovori Haso.

Razgovaraju dvojica penzionera:
• Sećaš li se kada smo ono u vojsci dobijali brom da ne bismo jurili ženske?
• Sećam se.
• E, pa izgleda da je počelo da deluje.

Kako se zove najpoznatiji japanski modni kreator?
• Sašimi Sako!

Šofer, kada ga ostavi žena, samo ubaci u drugu i nastavi dalje.

Pričaju Amerikanac, Englez i Rus ko ima najveći avion. Amer:
• Naš avion ne može da sleti nigde u Evropi.
Englez:
• Naš avion ne može da sleti na aerodrom u Frankfurtu!
Rus:
• Vozim ja avion sa još 19 kopilota kad ... čujemo neko zujanje pozadi. Viknem ja 19. kopilotu: - Sergej, idi vidi šta to zuji dok još nije kasno! - Ode Sergej džipom u sredu pre podne, vratio se u subotu uveče i kaže mi: - Šefe zaboravili smo da zatvorimo prozore od WC-a, uleteo Boing 747 i zuji oko sijalice.

Ovo ti je prvi put. Dok ležeš, mišići ti se stežu. Odguruješ ga za trenutak, tražeći opravdanje, ali on se ne da pokolebati, dok ti sigurnim korakom prilazi. Pita te da li se plašiš, a ti hrabro potvrđuješ glavom.
On ima dosta iskustva, ali tebi je prvi put da se nečiji prst nađe na tom mestu. Kad je gurnuo prst jače, sva si se naježila, ali njegov siguran pogled te smiruje. Nežno te pogleda i kaže ti da se ne bojiš i da je to radio već mnogo puta. Negov hladan osmeh te na trenutak opusti i ti raširiš otvor, dajući mu više mesta za lakši ulazak. Nestrpljivo ga zamoliš da požuri, ali on iskusno odmerava pokrete, trudeći se da ti nanese sto manje bola. Dok pritiska sve jače i ide sve dublje, osećaš da ti tkivo popušta.
Bol ti razdrma telo i osetiš krv, ali on nastavlja, idući sve dalje i dalje. Pogleda te zabrinuto i pita te da li boli. Oči su ti pune suza, ali ti odmahuješ glavom, pokazujući mu da nastavi. Počinje da iskusno gura napred i nazad, ali ti je celo telo previše stegnuto da bi išta osetila.
Nakon nekoliko užasnih trenutaka, osećaš kako nesto kulja; kada ga napokon izvadi, ležeš opuštena, srećna što je sve gotovo. Gleda te i toplo se osmehuje. Kaže da si bila tvrdoglava, ali da je ipak to bilo lepo iskustvo.
Sa osmehom zahvaljuješ svom zubaru. Ipak, to ti je bio prvi put da vadiš zub.

Kada pomešaš vodu i brašno, dobiješ lepak, a ako dodaš šećer i jaja, dobićeš tortu. Gde nestade lepak? Lepak je ono što zalepi tortu za stomak, kukove i guzicu!

Turista u Novom Meksiku pita poglavicu indijanskog plemena:
• Kolika vatra mora da se založi kada se šalju dimni signali?
• Sve zavisi od toga da li treba da obavimo lokalni ili međunarodni razgovor.

Sreo Mujo Hasu:
• Hej Haso, čuo sam da si se oženio?!
• Jesam, oženio sam se.
• A zašto kada si se kleo da se nikada nećeš oženiti?
• Nije mi se više sviđala hrana po menzama i kioscima brze hrane.
• I kako je sada?
• Sada mi se sviđa!