VICOTEKA

Izveo Piroćanac devojku u grad i prođu pored pekare. Devojka reče:
• Kako ovde lepo miriše!
• Hoćeš da prođemo još jednom? - upita Piroćanac.

Vozila se žena taksijem, ali nije imala dovoljno novca da plati vožnju:
• Majstore, mogu li da ti platim ovim? - podiže žena suknju i pokaza onu stvar taksisti.
Gleda taksista, gleda, pa odgovara:
• Uh, pa nije valjda da nemaš ništa sitnije?

Nisu mi sve ovce na broju, izgleda da su me neke blokirale.

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ...
Reditelj viknu:
• Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo.
Seljak kaže:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Vršili eksperiment o uticaju boje zida na ponašanje bolesnika u jednoj ludnici. Ofarbaju zidove u žuto i svi bolesnici navale da jedu malter. Ofarbaju u crveno - oni još žešće. Kad su ofarbali u zeleno, bolesnici posedaju na pod, ćute i ne mrdaju. Pita doktor jednog od njih:
• A zašto sad ne jedete?
• Čekamo da uzri ...

Pošalju Muju kao međunarodnu razmenu studenata u Japan. Dođe tamo Mujo i kaže njemu neki Japanac:
• Hoćeš da ti pokažem nešto japansko?
• Hoću!
Uhvati njega Japanac pa ga ubije ko' vola u kupusu. Pita njega Mujo:
• Šta ti bi, čoveče?
• Ha ha, ništa ... to je karate - naš nacionalni sport!
Sutra dođe Japanac Muji i pita ga da mu pokaže nešto japansko. Mujo nasedne i Japanac ga opet nalema. Pita ga Mujo:
• Šta ti je sad to?
• Džudo - naš nacionalni sport.
Sutra dođe Mujo kod Japanca i pita ga:
• Hoćeš da ja tebi pokažem nešto japansko?
• Ha ha! 'ajde da i to vidimo!
Ubije njega Mujo na mrtvo ime. Pita ga posle Japanac:
• Šta ti je to?
• Poluosovina od Toyote! - kaže Mujo.

Dođe mali Perica kući iz škole sa torbom punom jabuka. Otac ga upita:
• Odakle ti te jabuke?
• Od komšije Ljube.
• Da li on zna za to? - upita ga otac.
• Da. Trčao je za mnom sve do kuće.

Bio Ciga u ratu i stavili ga u rov. Iz rova svi pucaju, samo Ciga leži u rovu i ne diže glavu. Pita ga kapetan:
• Cigo, što ti jedini ne pucaš?
A Ciga mu kaže:
• Gospo'n kapetan, ja ih tol'ko mrzim da ne mogu očima da ih gledam!

Ulazi časna sestra kod starije časne setre i kaže:
• Zamisli časna majko, ja sam išla šumom i naišao je neki gad i silovao me. Šta da radim?
• Ne brini, kćeri, samo idi i pojedi tri limuna.
• Zar će to pomoći?
• Ne, ali će ti bar skinuti taj osmeh s lica!

Čekao stariji čovek šest godina da mu daju dozvolu za gradnju. Na kraju mu službenik kaže:
• Evo sve je gotovo, samo još idete do šefove kancelarije da Vam ovde udare pečat.
Ode čovek sav srećan, kad u kancelariji, šef gleda na sat i kaže da mu je vreme za ručak. Nesrećni čovek pokunjen kaže:
• Šest godina čekam ovaj trenutak. Hajde, preklinjem te sinko, udari mi taj pečat pa ću ti ispričati priču o ženi i psu.
Šef malo nevoljno, ali ipak pristane. Overi on sve, a onda zatraži od starca da čuje priču. Starac fino pokupi papire i kaže, gledajući ga pravo u oči:
• E jebo ti pas mater!

Pecao crnac i upecao zlatnu ribicu, a ona mu kaže:
• Pusti me, ispuniću ti jednu želju!
• Želim, želim, ... da budem beo! ...
... i zlatna ribica ga zaposli u pekari.