Svaki dan u drugom ćošku

Otac pita Pericu: • Kako stojiš u školi? • Fino, tata - odgovori Perica - Svaki dan u drugom ćošku!

Razgovaraju dva 70-godišnjaka. Žali se jedan: • Ja sam izlapeo skroz, sve zaboravljam, gde sam šta ostavio ... šta sam radio ... Drugi će: • Ja sve znam, dao mi doktor lekove i meni je odlično! • Koje lekove? Kako se zovu? • Joj, kako se zvaše, ono cveće ... Ono što se nosi na slavu? • Šta, ljiljani? • Ma nije, ono što se nosi i na groblje ... • Karanfili? • Ma jok bre ... Lepo cveće, ima raznih boja ... lepo miriše ... ima trnje ... • Ruže? • A, da!, Ružo ..., kako mi se zove onaj lek što mi dao doktor?!

Dva frajera razgovaraju u školi: • Da li je tačno da od poljupca može da se oslepi? • O, da! Juče sam poljubio drugaricu iz škole i od tada moja devojka ne može očima da me vidi!

Napravili Amerikanci robota za hvatanje lopova. • Jednog dana oni odvedu robota u Izreal i za 10 minuta robot je uhvatio 100 lopova. • Odvedu ga oni u Španiju i za 20 minuta robot je uhvatio 200 lopova. • Odvedu ga oni u Srbiju i za 10 minuta su im ukrali robota!

U zatvoru razgovoraraju dvojica zatvorenika: • A zašto si ti ovde? • Zbog genetskih nedistataka. • Kako to? • Rođen sam sa suviše dugim prstima i suviše kratkim nogama.

Javili devojci da joj je pradeda umro pa tako ode ona kod prabake da je uteši. Kaže prabaka: • Dete moje, dedica je umro u nedelju popodne dok smo vodili ljubav. Devojka se zgrozi: • Pa jeste li vi normalni? Imate skoro sto godina, nije ni čudo da je umro kad ste u tim godinama radili takve gluposti. • Zlato bakino, mi smo si pazili na zdravlje pa smo vodili ljubav samo nedeljom uz zvuke crkvenog zvona, lagano i polako, na ding unutra, na dong van. Posle tih reči bakica malo zastade, obrisa suze pa nastavi: • ... i da nije prošao onaj glupi sladoledžija zvoneći na sav glas, deda bi još bio živ ...

• Kada ćeš na odmor? • U septembru. • Ideš negde? • Da, ... drugima na živce.

Došao Crnogorac u Zagreb i pita: • Ko vam je ovo? Hrvat odgovori: • Ban Jelačić. A Crnogorac će: • Dobro, a koji ga ovo junak jaše?

Pričaju Perica i Ivica ko se seća najranijeg događaja u životu: • Ja se sećam kada se mama porađala i ja izlazim, a doktor se smeje - kaže Ivica. • Ma nije to ništa. Ja se sećam kada sam na izlet otišao sa tatom, a vratio se sa mamom - odbrusi Perica.

Dva policajca: • Prodajem moju peglicu, 10 godina staru, sa pređenih 150.000 km. • Ko će ti kupiti peglicu sa 150.000 km? Idi kod mehaničara i skini kilometražu. Dan posle: • Bio sam kod mehaničara i skinuo kilometražu na 90.000 km. • Previše za jednu peglicu staru 10 godina. Treba da skineš još kilometara. Dan posle: • Znaš ona moja peglica; poslušao sam te i sada ima 25.000 km. • A da? I koliko tražiš?

Mujo kosi, a Japanac uzeo štopericu, olovku i papir i meri Muji produktivnost. Posle prvog otkosa, kaže Japanac: • Ne valja Mujo, imaš prazan hod. • Kako ba prazan hod? • Pa lepo. U jednom smeru kosiš, a kad vraćaš kosu vraćaš je u prazno. Nego, da naoštrimo kosu i sa druge strane, pa da i u drugom smeru kosiš. I tako i bude. Kosi Mujo, a Japanac opet: • Ne valja Mujo. Opet imaš prazan hod. • Pa kako bolan opet prazan hod? • Lepo! Kosiš u oba smera, ali imaš prazan hod jer vrtiš guzicom džabe. Nego, da ti zavežemo grabulje pa da odmah travu rastresaš da se brže suši. I tako i bude. Kosi jadni Mujo tako opremljen, kad eto ti Fate. Nosi ručak. Na glavu stavila posudu sa kiselim mlekom, u jednu ruku posudu sa pitom, a u drugu košaru sa hranom i pivom. Ide polako prema Muji, a on kad je vidi kako zanosno njiše bujnim bokovima, kaže: • Bona Fato, ne njiši tako bokovima, ako Japanac vidi da mi se diže, odmah će da mi utvrdi prazan hod i obesiti fenjer, da kosim i noću!