Svaki dan u drugom ćošku

Otac pita Pericu: • Kako stojiš u školi? • Fino, tata - odgovori Perica - Svaki dan u drugom ćošku!

• Ej dečko! • Briši, imam devojku ... • Ma ja sam bre, nisam imala vremena da se našminkam!

Ulazi seljak u frizerski salon, pita ga zgodna frizerka: • Kako želite da vas ošišam? • K'o ovna! - odgovori seljak. • Ne razumem? • Oboriš, svežeš i kreneš od muda ...

Učiteljica pita Pericu: • Perice, koliko znaš o Platonu? Perica: • Isto koliko i Platon o meni.

Pričaju Hrvat i Slovenac. Hrvat reče: • Jao Janez, sanjao sam noćas Ljubljanu, sva u plamenu, kuće srušene, avioni lete i sve bombarduju, ljudi mrtvi na ulici, užas. Slovenac odgovara: • Kakvi ste vi Hrvati, samo loše sanjate. Evo i ja sinoć sanjao Zagreb ... sve u nekoj svečanosti, muzika sa svakog prozora, ljudi veseli na ulici, vatromet, a preko čitavog grada neki veliki plakati. Pita ga Hrvat: • Pa šta piše na plakatima? Slovenac odgovori: • Ne znam ... ne čitam ćirilicu.

Šta Zemunski studenti najčešće polažu? • Kauciju!

Razgovaraju dve komsinice, Milojka i Radojka. Pa će Radojka: • Čuješ, Milojka, da mi kažeš kada ti je rođendan! • A zašto? - upita ova. • Pa gledam te svako veče kako radiš one stvari sa mužem, a nemaš zavesu da zakloniš prozor pa ću ja da ti kupim za rođendan. • Dobro. A kada je tebi Radojka rođendan? • A što pitaš? • Pa da ti kupim naočare jer ne vidiš dobro, to nije moj muž nego tvoj - odgovori Milojka.

Otišao Mujo u Sloveniju da traži posao. Slovenac mu kaže: • Mujo, ne može, vi Bosanci ste lenji. Mujo odgovara: • Ma ne, Crnogorci su lenji, mi smo glupi.

• Dobro jutro komšija jesi li ti to bio do prodavnice? • Ne, samo sam iskočio da prošetam hleb i jogurt!

Seljak Rade kuka kako nema para i ne radi nigde. Ode kod svog kuma koji radi u pošti kako bi mu pomogao da se zaposli. • Kume, daj nešto da radim, zaposli me negde, pomagaj. • Gde da ti nađem posao, znaš kakvo je stanje. • Ma daj bilo šta! • Pa, uskoro će izaći konkurs za poštara, prijavi se, srediću da te prime. • Jok, kume, znaš da sam nepismen, nemam ni jednu godinu škole, ne mogu da radim kao poštar. • Onda idi u Ameriku, ima neka fizikalija i dobro se plaća. Ode Rade u Ameriku, radi po celi dan. Nakon nekoliko godina kupi kuću, kola, para koliko hoćeš. Preseli se u Meksiko, oženi se, žena bogatašica. Kupi on ranč u Meksiku, napravi ogromnu farmu na njoj i veliku kuću. Dođu ljudi iz naftne kompanije kod njega i kažu mu da ima nafte na njegovom ranču. Dogovore sa sa njim da im dozvoli da rade na iskopavanju nafte i naprave ugovor vredan milione dolara. Rade oduševljen! Ostaje još samo da potpišu ugovor. Kaže čovek iz naftne kompanije: • Rade, potpiši ovde. • A ne mogu ja, daj mojoj sekretarici. • Rade, moraš baš ti da potpišeš. • Ne mogu, ja sam nepismen, nemam ni jednu godinu školovanja. • Kako si nepismen?! Odakle ti ovolike pare kada si nepismen? Šta bi tek bio da si pismen? • Eh, da sam pismen, bio bih poštar u selu!

Kako Kinezi žive tako dugo kad ih prave Kinezi?