VICOTEKA

Pita učiteljica Pericu:
• Šta znaš o starim rimljanima?
• Znam da su svi pomrli.

Ide čovek pustinjom i moli se Bogu:
• Molim te, Bože, daj mi nešto da pojedem. Nisam jeo danima!
Na sledećoj peščanoj dini naiđe na brdo majoneza i pojede ga. Sledećeg dana opet ogladni i pomoli se Bogu da mu stvori hranu. Ubrzo naiđe na dva brda majoneza i pojede. Trećeg dana ide pustinjom i naiđe na diva kako cedi bubuljice.

Došla neka baba do kioska, kod sebe je imala neke novčiće i pitala je prodavca šta može za njih da kupi. Prodavac joj odgovori:
• Baba, sa ovim krupnim i možeš nešto da kupiš, ali sa ovim sitnim možeš samo da se jebeš.
A baba će na to:
• Sinko, rasitni mi te krupne!

Bila sam mnogo tužna. On me je tešio koliko je mogao, .. a mogao je dva puta!

Čak Noris je sagradio kuću u kojoj se rodio.

Natpis sa jednog nadgrobnog spomenika:
• Ovde leži moja žena, a ja kod kuće počivam u miru!

• Bio sam na vašaru, pijan sam gađao iz puške da osvojim neku nagradu.
• Šta si gađao?
• Ma znaš, ... Ciganka zavrti točak sa brojevima i to gađaš.
• Aha, i šta si osvojio?
• Pola godine u Mitrovici.
• Pa šta si pogodio?
• Ciganku.

Čudi se mladi Crnogorac:
• Nikako ne mogu da shvatim kako su naši đedovi mogli da žive bez svetla, televizora, interneta, kola i deterdženta?
Odgovora mu stariji:
• Pa i nijesu mogli. Vidiš li, avetinjo, da su svi pomrli?

Exit ili Guča?
• Potpuno svejedno, duvaju i tamo i ovamo ...

Razgovaraju Lala i Sosa:
• Je li Soso, čime ti pereš moj donji veš?
• Pa praškom za pranje, Lalo.
• A je l' stavljaš još nešto?
• Da, omekšivač, ... ta što pitaš Lalo?
• Ta vidim ja, ... ovaj moj, iz dana u dan sve mi mekši i mekši.

Nikada ne zadržavajte prdež u sebi, jer on putuje po čitavom telu sve do mozga. Eto tako ljudi dobijaju usrane ideje!