VICOTEKA

Pita učiteljica Pericu:
• Šta znaš o starim rimljanima?
• Znam da su svi pomrli.

Tri predstavnice lepšeg pola prijavile se za kviz. Pita voditelj prvu ženu:
• Gde su žene najkovrdžavije?
• U Africi – odgovori ova.
• Vrlo dobro ... A vi – obraća se drugoj – znate li šta to ima muškarac, što žena neobično voli da drži u ruci?
• Znam, platu – odgovori ona.
Tog časa treća žena ustade i pođe ka izlazu iz studija, objašnjavajući:
• Ovo nije kviz za mene. Pogrešila bih već kod prva dva pitanja.

Šta kaže kondom na sudu?
• Ljudi, nisam ja kriv, navukli su me!

Ulazi Vučić u kafanu i konobar ga pita:
• Sto za jednog?
A Vučić odgovori:
• Ma to su pogrešno preneli, ja to nikada nisam rekao!

Mujo radi kao prodavac u salonu polovnih automobila:
• Da li vam mogu pomoći gospodine?
• Kupio bih ovog golfa jedinicu!
• Haso, jarane, nisam te prepoznao koliko si smršavio.
• Doktori mi daju još najviše mesec dana života.
• Što onda kupuješ taj sjebani auto?
• Uvek sam ga želeo, koliku garanciju daješ?
• Ih, jarane, za tebe doživotna!

Nikada ne zadržavajte prdež u sebi, jer on putuje po čitavom telu sve do mozga. Eto tako ljudi dobijaju usrane ideje!

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ...
Reditelj viknu:
• Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo.
Seljak kaže:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Prolazi kondukter vozom i viče:
• Karte na pregled!
Prilazi jednom klincu i kaže:
• Mali, imaš li kartu?
A klinac će:
• Ja sam Srbin.
Kondukter se kiselo nasmeje i opet:
• Ok, ali imaš li ti kartu?
A klinac:
• Ali ja sam Srbin.
Kondukter popizdi:
• Ma zabole me šta si, ima da letiš bez karte!
Na prvoj sledećoj stanici izbaci on klinca iz voza. Stigne voz na glavnu stanicu, izađu svi putnici, a kroz voz prolazi mašinovođa. Prilazi kondukteru i kaže mu:
• Brate, da nisi video mog klinca?
A kondukter se lupi po čelu:
• Jao, brate Srbo, izvini.

• Izvinite, imate li šibicu?
• Nemam, ali izvolite upaljač ...
• Hvala, ali toliko retke zube ipak nemam!

Kad već pijem zbog tebe, dođi bar da platiš račun!

Sudeći po ovome što sam noćas video i doživeo - nisam ti prvi?!
• Pa, dobro si pogodio.
• Stvarno? ... Znao sam.
• A, sudeći po onome što sam ja noćas doživela - nisi mi ni poslednji.