VICOTEKA

Pita učiteljica Pericu:
• Perice, kako se zovu stanovnici Londona?
• Ne znam, učiteljice, ima ih preko tri miliona.

Ispraća Fata svog Muju na pecanje, rečima:
• Bolan Mujo, ako šaran bude skup, ti uzmi štuku ili smuđa!

• Gotovo je, ostavljam te!
• Zašto, bre?
• Ti si zavisnik od pokera!
• Blefiraš!

• Izlaziš li nekad negde?
• Da!
• Gde?
• Povremeno iz depresije!

• Ćale, moram da ti kažem ... ženim se!
• Odmah da mi se izviniš!
• Molim?
• Šta moliš, hoću izvinjenje!
• Za šta da ti se izvinim, aman!?
• Izvini mi se odmah!
• Pa šta sam loše uradio?!?!
• Jesi ogluveo?! Izvini mi se odmah!
• Pa gde sam pogrešio, zašto da ti se izvinim, opet te pitam!?
• Hoćeš ti da se izviniš meni ili ne?!?!
• Dobro izvini, ali pojma nemam šta sam loše rekao ...
• E tako sine, prvi deo obuke si prošao ... kad naučiš da se izvinjavaš bez razloga i ako nemaš pojma šta si loše uradio ili rekao, skoro da si spreman da deliš život sa ženom ...

Noćas sam sanjao da cepam drva. Da mi alarm nije zazvonio, mogao sam i da ih spakujem!

Rođendani su veoma korisni. Što ih više imaš, to duže živiš.

Žena kaže mužu:
• Uskoro će nam godišnjica braka, ... hoćemo li zaklati prase?
Muž će:
• Zašto? Šta ti je prase krivo?

Šta dobijete kada ukrstite muvu i slona?
• Nobelovu nagradu.

Dolazi Mujo kući nakon tri godine zatvora i ... ugleda kolevku sa detetom u njoj, pa zabezeknuto upita:
• Fato, bona, šta je ovo?
• Dete, bolan Mujo, na šta ti liči?
• Pa čije dete, nesrećo jedna, jesam li ti rekao da budeš poštena?
Fata slegnu ramenima:
• Pa moje, bolan Mujo, a moglo je i tvoje bit’ da si bio pošten!

Dugo je Lule radio kao vozač svog direktora. Svakog petka on je njega vozio kod švalerke. Jednog petka dok ga je vozio ljubavnici, Lule nije mogao da se uzdrži pa je pitao direktora:
• Direktore, ... je l' mogu nešto da Vas pitam, al' da se ne naljutite?
• Pitaj, naravno - nasmeši se direktor.
• Vi imate prelepu ženu, svi Vam zavide kada Vas vide zajedno, ali svejedno imate švalerku. Zašto?
Direktor ga pogleda začudjeno, ali mu ne odgovori. Lule pomisli:
• Gotovo! Sad ću popiti otkaz! Ne gine mi šut karta!
Sutradan je došao na posao. Nigde niko ne govori o otkazu. Bilo, je vreme ručku i Lule ode u menzu. Dok, su svi dobili grašak za ručak sa nečim što je ličilo na meso, Lule dobi Bečku šniclu sa gomilom pomfrita na tanjiru uz namigivanje kuvara i poruku:
• To te direktor časti.
Dani su prolazili a Lule je za svaki obrok dobijao Bečku šniclu i gomilu pomfrita. Petak, ... auto, ... u njemu direktor i njegov lični vozač Lule, ... Pita ga direktor:
• Aleksa, ... je l' mogu nešto da te pitam al' da se ne naljutiš?
• Naravno direktore, ... kako bih ja mogao da se ljutim na Vas? - nasmeši se on.
• Kako ti se sviđaju obroci koje dobijaš svakog dana?
• Iskreno direktore, muka mi je od Bečke šnicle i krompira, ... ne mogu očima da ih vidim.
• Eto, vidiš - reče mu ovaj - ti tek dve nedelje jedeš jedno te isto i dosadilo ti je, a ja sa svojom ženom živim već 20 godina ...