VICOTEKA

Pita učiteljica Pericu:
• Perice, kako se zovu stanovnici Londona?
• Ne znam, učiteljice, ima ih preko tri miliona.

Čak Noris je jedini čovek koji je uspeo da ubedi svoju babu da nije gladan.

U kancelariji sedi stariji gospodin, obrijan, ispeglan, očešljan, ne naročito raspoložen i drži predavanje kolegi koji sedi preko puta njega:
• Čoveče, što se ne oženiš, vreme ti je? Pogledaj se, kakav si: podočnjaci, verovatno si bančio cele noći i jurio mlade koke, neočešljan, košulja ti izgužvana, spava ti se , malo se i osećaš na viski ... A pogledaj mene: opeglan, naspavan, kravata, odelo, sve na svom mestu, pa sad kad odem kući, čeka me ručak, novine, kafica, ženica na vratima, pa mi cvrkuće ... pa cvrkuće ... pa cvrkuće ... PA CVRKUĆE, PIČKA JOJ MATERINA, NIKAD DA STANE!

• Ja neću stići, uzmi dete iz vrtića.
P.S.
• Ne brini, prepoznaće on tebe!

Razgovaraju čovek sa obrijanom glavom i čovek koji muca dok govori. Mucavac pita obrijanog:
• Je li, bbboggga ttti, kkkolllikkko ppplllaćaš bbbricccu?
• Manje nego ti telefon - odgovori obrijani.

Hodala sam ulicom kad me je zaustavila izrazito neuredna žena, zapuštena i smrdljiva, zatražila je da joj dam nešto sitnine za hranu ... Izvadila sam novčanik i iz njega 500 dinara i pitala je:
• Ako ti dam ovaj novac hoćeš li kupti vino umesto večere?
• Ne, davno sam prestala piti - odgovorila mi je beskućnica.
• Hoćeš li otići u šoping umesto da kupiš hranu? - upitala sam je.
• Ne, ne gubim vreme po kupovinama - rekla je beskućnica - Vreme koristim u nastojanju da ostanem živa.
• Hoćeš li potrošiti novac u frizerskom salonu umesto na hranu? - pitala sam.
• Jeste li vi ludi? - odgovorila je beskućnica - Nisam bila kod frizera već 20 godina!
• Dobro - odgovorila sam. Neću vam dati novac, umesto toga vodim vas večeras na večeru sa mojim mužem.
Beskućnica je bila šokirana:
• Neće li se vaš muž ljutiti na vas zbog toga? Znam da sam prljava, a verovatno i užasno smrdim.
• Nema problema – odgovorila sam - Važno je da moj muž vidi kako izgleda žena kad odustane od šopinga, frizerskog salona i vina ...

Došla baba kod zubara sa 100 eura da da joj stavi zube.
• Sinko, daj mi neke zube za male pare, stara sam i ne mogu da jedem.
• Imam, baba, porculanske.
• Koliko ti oni koštaju?
• 500 eura.
• Imaš li, sinko, neke jeftinije?
• Imam, baba, keramičke. Oni su ti 300 eura.
• Joj, sinko, pa ja imam samo 100 eura, daj mi stavi bilo kakve za te pare.
• Dobro, baba, imam za te pare, metalne zube. Samo kada ti ih stavim i kada odeš kući, ako se nađeš napolju kada je grmljavina i nevreme, ti onda zabij glavu u zemlju.
• Dobro, sinko.
Stavi on njoj metalne zube, ode baba u svoje selo i jednog dana dok je čuvala ovce, poče da grmi, seva i baba se seti saveta i zabi glavu u zemlju. Prolazio pored seljak, vide babu kako se naguzila, priđe joj otpozadi i opali je. Kad čuješ babu iz zemlje:
• Udri, grome, al' do zuba nećeš doći.

Dođe Perica kući, a mama ga pita:
• Sine, kako je bilo u školi?
• Napeto!
• Šta to pričaš, kako napeto?
• Tako, spasao sam učitelja!
• Ma, nemoj mi reći, junače moj! A kako?
• Lepo. Zamisli, neko mu je stavio ekser na stolicu!
• I ti si ga na to upozorio?
• Ma ne, mama. U poslednji čas sam mu izmakao stolicu!

Vodoinstalater kuca na vrata stana. Otvara mu `garažirana` gospođa u bademantilu:
• Majstore, stigli ste! Odlično! Evo, u kupatilu je havarija!
Majstor uđe u kupatilo i popravi kvar za jedno dva sata.
• Koliko sam dužna, majstore - upita lepa gospođa.
• 50 evra - odgovara majstor.
• Je l` može nešto niža cena - upita gospođa otkrivajući levo rame i bradavicu k`o ratkapna od punta ...
majstor proguta knedlu, i reče:
• Žao mi je gospođo, takva je tarifa.
• Jeste li sigurni, majstore, da ne može makar malo jeftinije - reče gospođa otkrivajući drugo rame i butinu ...
• Gospođo, žao mi je, cena je 50 evra.
• U redu - plati gospođa, pozdraviše se i majstor ode ...
Na povratku kući, majstor svrati do obližnje kafane, sede za šank i viknu:
• Konobar! Daj mi piva za 50 evra.
Konobar će u čudu:
• Šta ćete sa tolikim pivom?
• Kad neće vršnjak da radi za 50 evra, sad će da piša za 50 evra!

Došao čovek kod sveštenika da se ispovedi:
• Oče, grešio sam.
• Pa šta si uradio?
• Oženio sam se!
• Ali to nije greh.
• Nema veze, oče, ja se ipak kajem.

• Pokušavam da te zaboravim, ... ne zovi me više.
• Pa ti si mene zvao, a ne ja tebe.
• Pa šta, nemoj da se javljaš!