Stanovnici Londona

Pita učiteljica Pericu: • Perice, kako se zovu stanovnici Londona? • Ne znam, učiteljice, ima ih preko tri miliona.

Slušao Lala radio, kad odjednom, prekida se program zbog važne vesti: • Poštovani slušaoci, pojavili su se svemirci, mali, zeleni, buljavih očiju, ruku do zemlje, u slučaju da ih vidite, zagovarajte ih! Pošao Lala na njivu da ore i taman što je seo na traktor, on vide u grmu nešto šuška! Priđe on grmu, kad tamo nešto malo, zeleno, buljavih očiju, ruku do zemlje i šta će Lala, seti se da treba da ga zagovara: • Ja sam Lala, sad orem, pa ću da sejem, a onda ću da žanjem. Ništa se ne desava! On opet: • Ja sam Lala, sad orem, pa ću da sejem, a onda ću da žanjem. Opet se ništa ne dešava! On opet: • Ja sam Lala, sad orem, pa ću da sejem, a onda ću da žanjem. Tek odjednom začu se glas iz žbunja: • Ja sam šumar, sad serem pa ću da ti jebem mater!

Kada pukne žica na violini, svirke više nema, a kada meni puknu živci, žurka tek počinje.

Dozvoliću ti da mi skineš majicu ..., pantalone ..., i gaćice ... Ali te molim da ostaviš štipaljke na žici!

Ulazi programer u crkvu i pita popa: • Pope, ima li ovde wiFi? Pop zakoluta očima i izusti: • Bože pomozi! Programer će na to: • A je l' to korisničko ime ili lozinka?

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ... Reditelj viknu: • Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo. Seljak kaže: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Hvali se Crnogorac u društvu: • Ima nešto u čemu sam prvi na poslu. Ovi znatiželjno pitaju: • A šta to? • Vala, prvi se umorim! – odgovara Crnogorac.

Subota je, opekla podnevna žega. Čovek ide pustinjom, naiđe na beduina i upita ga: • Znate li najbrži put da stignem do najbližeg sela? Ovaj mu odgovori: • Ideš pravo i u utorak skreneš desno.

Sin pita oca: • Tata, zašto hirurzi za vreme operacije nose one maske preko lica? • Da ih pacijent ne prepozna posle operacije!

Oženio se Lala. Prošao jedan mesec a Sosa počela da se pakuje. Pita nju svekrva: • Gde ćeš ti, Soso? • Idem ja odavde, pa ovaj Vaš me nije ni jednom opalio. • Pa je li, sine, je l' to istina? - pita majka Lalu. • Jeste, ne znam ti ja šta tu treba raditi. • 'Ajte vi lepo kod doktora - veli im majka. Poslušaju oni i odu do lekara. Primio on njih, te se ubi da objasni Lali šta se tu radi. Ali Lala ništa ne sluša već zvera okolo. Dosadi lekaru da objašnjava te uhvati Sosu, skine gaće i opali je tu na stolu. Kada je završio kaže Lali: • Vidiš, Lalo, ovako ćeš morati svaki dan. • Ta, jel'te doktore 'oće l' moći sama ili moram i ja da dolazim sa njom?

Vreme je novac, reče konobar i račun sabra sa datumom.