VICOTEKA

Pita učiteljica Pericu:
• Perice, kako se zovu stanovnici Londona?
• Ne znam, učiteljice, ima ih preko tri miliona.

Dobio Lala na lutriji tri miliona eura. Sav veseo ulazi u kuću i na sav glas viknu Sosi:
• Soso, pakuj se!
• A gde ćemo? - upita ona.
• Ja ne idem nikuda!

Kada me je devojka ostavila, hteo sam da se ubijem, ali mi žena nije dala.

Oženio se Lala. Prošao jedan mesec a Sosa počela da se pakuje. Pita nju svekrva:
• Gde ćeš ti, Soso?
• Idem ja odavde, pa ovaj Vaš me nije ni jednom opalio.
• Pa je li, sine, je l' to istina? - pita majka Lalu.
• Jeste, ne znam ti ja šta tu treba raditi.
• 'Ajte vi lepo kod doktora - veli im majka.
Poslušaju oni i odu do lekara. Primio on njih, te se ubi da objasni Lali šta se tu radi. Ali Lala ništa ne sluša već zvera okolo. Dosadi lekaru da objašnjava te uhvati Sosu, skine gaće i opali je tu na stolu. Kada je završio kaže Lali:
• Vidiš, Lalo, ovako ćeš morati svaki dan.
• Ta, jel'te doktore 'oće l' moći sama ili moram i ja da dolazim sa njom?

Dolazi Crnogorac kući s puta i nalazi ženu s nepoznatim muškarcem u krevetu. On otrči po pušku, a ovaj kroz prozor. Puca Crnogorac za njim prvi put i promaši, drugi put i promaši. Nema više metaka i onako sam za sebe govori:
• Nije mi što mi jebo ženu, no što ga isprati ka vojvodu!

• Perice, nabroj mi 3 poznate ličnosti.
• Zidane, Beckham, Ronaldinho ...
• Dobro, a šta je sa Mozartom, Da Vinchijem ...?
• Pa učiteljice, ne poznajem baš najbolje rezervne igrače.

Razgovaraju majka i ćerka:
• Mama, ... ja hoću da se udam.
• Ne može! Dva puta si se udavala.
• Ali mama ...
• Ništa 'ali mama', ne može i tačka.
• Ali mama, ... neću dugo.

Šta je hrabrost?
• Kad na svojoj svadbi naručiš pesmu: - Nije život jedna žena.

Pitaju Crnogorca:
• Šta radiš?
On odgovara:
• Vala ništa. A da ti pravo kažem, i nemam kad.

Šta je prava matematika?
• To je kad u dva ujutro vadiš 'koren' iz nepoznate.

Javili devojci da joj je pradeda umro pa tako ode ona kod prabake da je uteši. Kaže prabaka:
• Dete moje, dedica je umro u nedelju popodne dok smo vodili ljubav.
Devojka se zgrozi:
• Pa jeste li vi normalni? Imate skoro sto godina, nije ni čudo da je umro kad ste u tim godinama radili takve gluposti.
• Zlato bakino, mi smo si pazili na zdravlje pa smo vodili ljubav samo nedeljom uz zvuke crkvenog zvona, lagano i polako, na ding unutra, na dong van.
Posle tih reči bakica malo zastade, obrisa suze pa nastavi:
• ... i da nije prošao onaj glupi sladoledžija zvoneći na sav glas, deda bi još bio živ ...