VICOTEKA

Probudi se Perica oko četiri sata ujutru i traži od mame da mu ispriča bajku. A mama kaže:
• Perice, sad će da dođe tata pa će oboma da priča bajke!

Majka udala ćerku, ali, nakon nedelju dana, vrati se ćerka kući. Pita je majka što joj je, a kći će:
• Radi se o onim stvarima ...
• Reci sve mami, žene smo obe.
• Ma, on nikako neće, samo čita knjigu.
• Hajde ti natrag, doći ću ja da izvidim situaciju.
Tako majka došla, a zet će joj:
• Oprostite, idem u sobu da čitam knjigu.
Ćerka će:
• Eto vidiš, mama, o tome sam ti pričala.
Na to će majka:
• Daj ti meni svoju spavaćicu.
Ode majka u sobu i zet joj gurne prst u picu.
Vrati se ona kod ćerke u sobu pa kaže:
• Eno, gurnuo mi je prst. Znači da hoće ...
• Ma, jok, to on samo da ne liže prst kad lista stranice.

Pričaju Hrvat i Slovenac. Hrvat reče:
• Jao Janez, sanjao sam noćas Ljubljanu,  sva u plamenu, kuće srušene, avioni lete i sve bombarduju, ljudi mrtvi na ulici, užas.
Slovenac odgovara:
• Kakvi ste vi Hrvati, samo loše sanjate. Evo i ja sinoć sanjao Zagreb ... sve u nekoj svečanosti, muzika sa svakog prozora, ljudi veseli na ulici, vatromet, a preko čitavog grada neki veliki plakati.
Pita ga Hrvat:
• Pa šta piše na plakatima?
Slovenac odgovori:
• Ne znam ... ne čitam ćirilicu.

Nosili Lala i Spira zvono na vrh crkve i krenuše dole nakon obavljena posla, ali lift ne radi a stepenice zaključane. Čekali Lala i Spira tako tri - četiri sata kad će odjednom Lala:
• Spiro, ja moram da serem.
A Spira mu kaže:
• Ma obavi to tu, na licu mesta, preko oluka, neka padne dole pa ćemo počistiti kada siđemo.
Kad dole u dvorištu pop drži liturgiju i raširenih ruku pita:
• Bože šta ćeš ti nama dati?
Sleti mu govno pravo u ruku. Pop sav u čudu ali nastavi:
• Bože šta ćemo mi tebi dati?
A Lala odozgo viče:
• Papiiiira! Paaaapiiiraaa!

Išle dve babe ulicom i naišle na šlajm. Prva kaže:
• Jao, vidi broš!
A druga krene da ga podigne, pa kad se razvukao, kaže:
• Nije broš, nego lančić!

Umrla Stanojka. Iznose je iz kuće u sanduku i slučajno lupe sandukom o štok vrata. Iz sanduka se začu jedno bolno:
• Uhhh!
Otvore sanduk, kad Stanojka živa. Posle još deset godina braka sa Živadinom, umre konačno Stanojka. Ponovo je iznose iz kuće u sanduku, kad trči Živadin i viče na sav glas:
• Pazite na štok, jebem vas smotane.

Na pučini veselo pliva porodica sardina. Odjednom, ugledaju podmornicu. Najmanja ribica se uplaši i sakrije se iza mame.
• Ne boj se - umiri je majka - to su samo ljudi u konzervi!

Neki čovek je bio iritantno optimističan i stalno govorio: Moglo je biti i gore! - Prijatelji odluče da isteraju optimizam iz njega:
• Jesi li čuo za sinoćnu tragediju kod Malerovića?
• Ne, šta se desilo?
• Našao Malerović ženu sa ljubavnikom u krevetu, ubio ih oboje, zapalio kuću, pa ubio i sebe!
• Ufff, ... Moglo je biti i gore!
• Ma jesi li ti normalan?! Šta je tu moglo biti gore?!
• Da je naišao preksinoć, ja bih bio mrtav!

Išla dva dupeta ulicom. Jedno dupe prdne, a drugo mu kaže:
• Uze mi reč iz usta.

Kako se na italijanskom kaže `ljubav na daljinu`?
• Ti amo, a ja tamo!

Napala banda puževa kornjaču. Došla policija i pitala kornjaču šta se dogodilo, a ona odgovori:
• Ne sećam se. Sve se odigralo previše brzo.